Дрецун: Чињенице о Рачку потпуно другачије од лажног наратива Приштине

Tanjug

Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун изјавио је, поводом 26 година од догађаја у Рачку на Косову, да су чињенице о том случају потпуно другачије од пропагандног наратива на коме истрајава Приштина, а који је послужио као повод за бомбардовање СРЈ 1999. године.

Дрецун је за Танjуг рекао да две и по деценије траје покушај да се истина о Рачку претвори у лаж и да се тај догађај прикаже као наводни масакр и указао да привремене институције у Приштини чак уводе вербални деликт и кажњавају оне који оспоравају причу о наводном злочину над цивилима.

Истакао је да неколико кључних чињеница на најбољи начин објашњавају шта се заиста десило у селу Рачак 15. јануара 1999. године и навео да је прва то што је Хашки трибунал из оптужнице против бившег председника СР Југославије Слободана Милошевића избацио део који се односи на тај догађај јер, како је истакао, није могла да се докаже прича о злочину.

Дрецун је навео да је Милошевић током суђења у Хагу цитирао делове из Дрецунове књиге “Други косовски бој“, у којој је први пут објављено како је текла противтерористичка акција у Рачку.

“Из тога се видело да није било никаквог злочина над цивилима, већ да је то био обрачун и противтерористичка акција у селу где се налазио штаб терористичке бригаде. Чак ни Хашки трибунал није могао да оспори истину и да је фалсификује“, нагласио је Дрецун.

Он је указао да је после сведочења истражног судије у случају “Рачак“, Данице Маринковић, Хашки трибунал одустао од тог дела оптужнице против Милошевића и нагласио да је то најбољи доказ да није било никаквог злочина над цивилима.

Дрецун је подсетио и на изјаву финске форензичарке Хелене Ранте, која је била на челу тима финских патолога које је ЕУ послала да утврде шта се десило у Рачку, а која је две године после тог догађаја признала да је била под притиском и претњама страних амбасадора и америчког дипломате Вилијама Вокера да прекроји сазнања до којих је дошла.

“Она је рекла да службена верзија, а то је верзија ЕУ коју је наметнула Немачка, не одговара њеним сазнањима и да она не може да потврди да се десила масовна егзекуција, односно убијање цивила“, рекао је Дрецун.

Навео је да је јавности мање познато да је Горан Радосављевић Гури, који је био на челу полицијске јединице која је извела противтерористичку акцију у Рачку, приликом посете америчкој војној бази у Немачкој добио признање од високих америчких официра који су му пренели да је акција у Рачку ушла у уџбенике за специјалне америчке јединице као пример како се изводе ефикасне и добро организоване противтерористичке акције у насељеном месту без губитка цивила.

“Све друго су лажи и конструкције које су послужиле да тадашња, изузетно јака пропагандна машинерија запада и НАТО-а створи оправдање за злочиначку агресију на нашу земљу“, каже Дрецун.

Говорећи о улози тадашњег шефа мисије ОЕБС-а Вилијама Вокера у представљању догађаја у Рачку међународној јавности, Дрецун је рекао да је Вокер осмислио читаву причу о наводном масакру над цивилима, иако су две телевизијске екипе из западних земаља биле на лицу места и на њиховим снимцима се не виде тела убијених Албанаца на истом месту где их је Вокер наводно нашао.

“То значи да су тела била пребачена и наслагана као да се десила некаква масовна егзекуција“, навео је Дрецун и додао да је Вокер био задужен да осмисли читаву причу да би се намакла омча на врат тадашњој СР Југославији и да би она била бомбардована.

Дрецун је навео да је Вокер, коме су Албанци у знак захвалности подигли споменик у Рачку, један од најодговорнијих за НАТО бомбардовање СР Југославије јер је његово пропагандно деловање, које је било потпуно супротно чињеницама, дало повод за агресију.

“Он би морао да одговара за тај злочин. А Приштина и даље следи тај наратив и покушава да лажима одбрани ту причу“, рекао је Дрецун.

Извор: Танјуг

Related posts

Гашић са државним секретаром Министарства одбране Есватинија о билатералној сарадњи

Међународни сусрет деце Европе „Радост Европе“ од 2. до 5. октобра у Београду

Кратер дубок 50 метара у центру Бангкока, рупа „прогутала“ аутомобиле и бандере

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Опширније