Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да је јако важно да Срби на изборима на Косову, који ће бити одржани 9. фебруара, буду јединствени и окупљени око Српске листе јер је, како је истакао, та странка најефикаснији инструмент борбе за српска права и глас за Српску листу је глас против политике Аљбина Куртија.
Ђурић је у интервјуу за Тањуг истакао да би премијер приштинских институција Аљбин Курти више него ишта желео и волео да види Србе подељене и да он жели Србе којима може да управља и манипулише.
„Због тога, као и због међународне јавности, важно је да изласком на изборе и подршком Српској листи наши људи покажу да не пристају на све оно што је Курти радио у претходном периоду. Глас за Српску листу је глас против Куртија. И то важи како за Србе, тако и за остале невећинске заједнице. А уверен сам у то да и наша браћа Горанци и многи други нису срећни начином на који Курти третира невећинске заједнице у нашој јужној покрајини“, рекао је Ђурић.
Он је истакао да је српски народ на Косову тренутно изложен можда најгорој ситуацији од Другог светског рата и нагласио да се исељавање, које је резултат притисака, угњетавања, избацивања из система, из институција, укидања основних права, репресије, наставља из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину.
Ђурић је навео да међународна заједница није учинила довољно да то заустави и додао да се нада да ће са променом различитих политичких актера на Западу, пре свега, бити нешто више слуха и простора за српску позицију.
Он је додао да ситуација и након 9. фебруара у случају да Српска листа освоји свих 10 мандата који припадају Србима неће бити лака, али да борба неће престати.
Ђурић је навео да је држава Србија повећала значајно своја материјална давања, али не институцијама, већ појединцима на Косову и кроз различите облике социјалних давања.
„Паралелно са Куртијевим настојањима да угаси и угуши српске институције, Влада Србије запошљавала је нови број људи у јавним институцијама, управо са жељом да они остану и опстану на простору Косова и Метохије. И ми ћемо наставити да све чинимо што можемо да тај материјални аспект, ту надницу за страх, за борбу за опстанак, учинимо што осетнијим у животима наших људи. Уз борбу, наравно, у међународној арени, која никада неће престати“, истакао је Ђурић.
Коментаришући предстојећи избор новог специјалног изасланика за дијалог Београда и Приштине, односно заменика Мирослава Лајчака, Ђурић је рекао да, иако је у политици увек важна личност, тај проблем не може да реши један специјални изасланик и додао да је од велике важности да највиши нивои власти у водећим силама Европе и САД почну да се баве тим питањем.
„То може да реши само удружена воља водећих сила у међународној заједници подржана конструктивним ставом Београда и Србије, који се не доводи у питање, јер ми желимо да се међународне норме и стандарди коначно примене, да се формира Заједница српских општина, да се омогући живот достојанственог човека за људе који су дискриминисани само зато што су српског порекла, за Српску православну цркву која је 800 и више година као аутокефална црква на Косову и Метохији, а чијем је патријарху забрањен улазак у седиште у Пећи“, нагласио је Ђурић.
Он је рекао да се Србија бори за то да и Унескова баштина, међу којом су српски манастири на АП Косову и Метохији, буду на достојан начин третирани и заштићени.
„Имамо посла са дискриминаторима који не желе да Срби постоје на Косову и Метохији, са етнонационалистима који су јако добри у пропаганди, који блате Србију и желе да је прикажу као марионету неких сила на истоку како би је антагонизовали са Западом, који измишљају и лажу о наводним терористичким нападима Србије и који сав свој апарат, који су изградили уз подршку дела међународне заједнице, стављају у функцију не решавања проблема, него генерисања тензија са Србијом. И мислим да у том смислу Куртијев режим јесте препознат као актер дестабилизације и деструктивног деловања и очекујем да ће и нова америчка администрација да се придружи савезницима Србије који већ годинама препознају карактер и природу деструктивног Куртијевог режима“, навео је Ђурић.
Нагласио је да сви у српској дипломатији морају да буду активни борци за то да истина о положају српског народа на Косову , као и о политичким дешавањима у јужној српској покрајини у међународној заједници буде позната, да се придобијају пријатељи у међународној арени и настави са дипломатијом која је довела до повлачења 27 признања једнострано проглашене независности Косова.
Ђурић је додао да је неопходно да свака амбасада Србије, па чак и сваки генерални конзулат, буде мала канцеларија за Косово и подсетио да је уз дипломатску активност Србије у мају прошле године спречен покушај Приштине за чланство у Савету Европе.
Он је навео да је пре око месец и по дана Министарство спољних послова формирало тим „Центар за заштиту територијалног интегритета“ који чини група дипломата која је посвећена само томе да анализира, прати и бави се питањем Косова.
На питање да ли ће бити настављена кампања за повлачење признања Косова, Ђурић каже да Србија има изванредне односе са земљама на афричком континенту, Азији, Латинској Америци.
„Можете да очекујете наставак добрих вести, али ја нећу овде да цртам које земље, како, када. Не желим да помажемо другој страни. Чекаћемо тренутак да се то обелодани“, рекао је он.
Одговарајући на питање о односима Србије са суседима, Ђурић је истакао да је регионална политика и политика сарадње један од стубова спољне политике Србије и додао да ти односи стално напредују.
У том смислу указао је на Иницијативу „Отворени Балкан“, за коју је истакао да није само сарадња на симболичном нивоу.
„Имамо заједничко тржиште рада са Северном Македонијом и Албанијом, а у међународној заједници смо се профилисали као регион који сарађује на јачању економије, на изградњи инфраструктуре“, рекао је Ђурић.
Коментаришући резултате председничких избора у Хрватској и то што ће Зоран Милановић наставити да обавља функцију председника те земље, Ђурић је навео да Србија и Хрватска последњих година настоје да унапреде своје односе упркос свим отвореним питањима и додао да је уверен да ће ти односи бити све бољи.
„Србија и Хрватска настоје да, упркос огромном бремену недавне прошлости деведесетих година, упркос политичкој клими која није увек најсјајнија, унапреде своје односе јер ми препознајемо као наш витални интерес даљи развој и унапређење односа и са Хрватском и другим суседима“, додао је Ђурић.
Према његовим речима, ти разлози су и економски и безбедносни и леже и у чињеници да и даље велики број Срба живи на тим просторима, а да Србија њихова права и безбедност мора да гарантује и за њих да се бори.
„Уверен сам да ко год био на власти у Хрватској или у Србији, односи ће ићи у узлазном правцу јер су то интереси и српског и хрватског народа који нису увек у историји били тешки и лоши. Мислим да, уз све проблеме, тешкоће, боли који многи од нас носе и лично, морамо да радимо за будућност и да не оставимо бреме будућим генерацијама. То је наша одговорност“, истакао је Ђурић.
Када је реч о Румунији, он је навео да је то Србији братска земља која није признала тзв. независност Косова и која је увек на нашој страни када је то неопходно.
Ђурић је истакао да је Мађарска земља са којом смо у претходних 10 година променили парадигму односа, стекли савезника на кога можемо да се ослонимо и када је реч о економији, али и у међународној арени.
Он је изразио захвалност Мађарској за подршку Србији и када је реч о српској заједници у Мађарској, о АП КиМ, европским интеграцијама, али и независној и самосталној политици коју води.
Извор: Танјуг
