Сарадник Центра за европске политике Милош Павковић изјавио је да је кључан проблем незаконитих поступања Косовске полиције на северу етнизација и национализација полиције коју највиши званичници у Приштини подстићу својим изјавама и несанкционисањем одговорних.
„Све доводи до јако нестабилне ситуације. Спровођење закона и владавине права је основно, а ти полицајци нарушавају неке кодексе понашања и Закон о полицијској служби Косова. То је једна ствар. А друго, да ли влада у Приштини такво понашање косовских полицајца подстиче јер их својом неактивношћу Полицијски инспекторат уопште не санкционише. У исто време, из Приштине од највиших политичких званичника добијамо сличне поруке, промовисање велике Албаније и мењање граница. Самим тим то заправо представља на неки начин ветер у леђа тим службеницима да се понашају и просто упијају то националистичко понашање. Пре свега мислим на функцију премијера Косова, али и на остале високе званичнике. Овде је проблем кршење закона и заправо недостатак жеље да се ти полицијски службеници санкционишу. Али, и њихово постојање на северу Косова је проблематично и упитно“,каже Павковић за Косово онлајн.
Павковић наводи четири фактора неповерења српске заједнице у Косовску полицију: етнички састав, језичка баријера, ентизација састава и употреба специјалне полиције.
„Узрок неповерења јесте да је то етнички албанска полиција иако закони Косова прописују да састав полиције мора да представља етничку представљеност тог деле територије. С обзиром да су Срби још у новембру 2022. напустили Косовску полицију и све друге институције, сада нема српских полицајаца и то је кључни узрок неповерења“, каже Павковић.
Други фактор неповерења види у језичкој баријери без обзира што је српски један од званичних језика на Косову. „И то онда ствара проблем у комуникацији, јер просто грађани немају начин да комуницирају са том полицијом. Ту се ствара једна врста анимозитете између грађана и те специјалне полиције“, прецизира.
Узроке види и у етнизацији Косовске полиције. „Односно њихово понашање, ознаке ’велике Албаније’ и других националистичких симбола које често носе и на униформама или гестикулирају. То онда продубљује јаз међу њима и српском заједницом“.
Павковић као четврти фактор види честе инциденте специјалне полиције и грађана.
„Српска заједница не може да зна кад их полиција заустави да ли ће бити ухапшени, претучени, одведени у полицијску станицу или можда пуцано на њих“, каже овај аналитичар и додаје да је велико присуство специјалних полицијских јединица проблематично не само са правног, већ и аспекта друштвене стабилности.
„У већински српским срединама се налазе етнички албанска специјална полиција, што је само по себи проблем и рецепт за нестабилност. Посебан проблем је што припадници те полиције неретко, и то смо имали прилику да видимо документовано у публикацији организација цивилног друштва, исказују националистичко понашање. Да ли је нужан њихов речник или њихова гестикулација, ношење симбола других држава или неких других симбола који заправо нису ни дозвољени законима такозваног Косова“, упозорава Павковић.
Извор: Косово онлајн
