Православни верници данас славе најрадоснији хришћански празник Божић, празник рођења Исуса Христа. Верује се да је Христово рођење донело светлост истине људском роду и да је тим догађајем испуњено старозаветно пророчанство о рођењу Спаситеља.
Седмог јануара слави се рођење Исуса Христа, Спаситеља који је дошао међу људе да им укаже на вредности вере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први грех.
Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од истока према западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.
У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног Спаситеља и поклонила му се као Богу.
„У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичјег лета“, пише у јеванђељу.
Звезду су четрдесет дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелхиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звезда, поклонили су се детету „као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља“.
Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према јеванђељу, убијено је 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.
Прослава Божића у кругу породице
Припреме за овај празник почеле су пре шест недеља, Божићним постом, прочишћењем духа и тела. Зато су незамисливе свађе и расправе на овај дан, па посвађани треба да се помире или миробоже.
Празник се проводи у кругу породице, не иде се у туђе куће. Долази једино положајник, особа срећне руке која ће породици донети срећу, здравље и напредак.
Од Божића до Богојављења мрсни су дани, па и среда и петак, али се уочи Богојављења, на Крстовдан, пости ма који дан био. Наш народ дане од Божића до Богојављења зове „некрштени дани“.
По народном обичајном календару, ваља данас од свакога посла нешто започети, да би до следећег Божића све ишло од руке. Не спава се, да се не би дремало целе године.
У вези са Божићем код Срба постоје бројни, али и различити обичаји. Међутим, поздрављање на овај празник је свугде исто:
Христос се роди! Ваистину се роди!
Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.
На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.
У храмовима се чита посланица архијереја Српске православне цркве.
Патријарх српски Порфирије, са архијерејима СПЦ, честитао је Божић и позвао верни народ да овај празник, у години обележавања 850. годишњице рођења Светог Саве, проведу помирени и јединствени, уз поруку да не смеју да забораве на оне који ове дане радости проводе страдајући и тугујући, прогнани из својих домова попут Христа, а пре свега народ на КиМ.
Божић је празник рађања новог живота.
Код Срба тај празник је украшен најлепшим верским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.
У Србији је на свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама.
Ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години.
Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница. Укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.
Извор: ТВ Мост
