Амбасадорка Србије у Немачкој Снежана Јанковић верује да ће Балкан бити на агенди нове владе у Немачкој која би требало да буде именована после избора у фебруару, али да ће бити потребно много труда и дијалога са будућом владом Немачке како би Србија добила разумевање за своје ставове и пре свега за потребу побољшања положаја српског становништва на Косову.
„То не оставља много простора да се будућа влада бави Србијом и регионом Западног Балкана, али оставља сасвим довољно, зато што Немачка сматра стабилност и безбедност Западног Балкана директно повезаним са својом стабилношћу и безбедношћу и због тога што жели да једног дана тај регион интегрише у ЕУ“, навела је Јаковић за Јуроњуз Србија.
Говорећи о Берлинском процесу, рекла је да мисли да можемо да очекујемо наставак те иницијативе.
„Њу је преузео и Олаф Шолц од претходне канцеларке, управо је обележена десета годишњица. Претпостављам да ће се она наставити, да ли у овом облику каква је сада, или можда са неком већом увезаношћу са ЕУ где би Брисел можда имао неку снажнију реч, то остаје да видимо. Али очекујем да ће се то као једна форма регионалне сарадње на коју је Берлин поносан, ко год да је на месту канцелара, наставити“, поручила је.
Упитана о ставовима Немачке и нове потенцијалне владе о проширењу ЕУ, амбасадорка је навела да то није тема на којој политичке странке стичу поене.
„Дакле, није ни тема у садашњој предизборној кампањи у Немачкој. Али међу политичарима и странкама постоји и свест да геополитичка ситуација каква данас постоји, пре свега због рата у Украјини, налаже окруживање стратешког простора и максималан домашај ЕУ у политичком смислу. Зато сви препознају да је сада заиста дошло време да се убрзају европске интеграције. По мом мишљењу, то убрзање није онакво какво бисмо ми желели да видимо, па да то буде у наредних пар година заокружена прича. Али дефинитвно мислим да ће допринети динамици, свести и комуникацији политичких партија с јавношћу о неопходности проширења ЕУ“, навела је.
Говорећи о томе како ће се ЦДУ према томе поставити, рекла је да претпоставља да неће много другачије од онога како је Ангела Меркел водила ту причу.
„Дакле, свакако за интеграцију Западног Балкана у ЕУ, али онда када буду испуњени сви критеријуми. Сећате се да Ангела Меркел није била за то да се да нека оквирна година за приступање региона ЕУ. Мислим да то ни сада неће бити случај. Видимо у предизборном програму ЦДУ помињање неких међукорака, дакле, реалније зацртаних резултата у европским интеграцијама, а не пуноправно чланство одмах. Наравно, то остаје коначни циљ проширења, али циљ је и да се у међувремену остваре неке добити за земље кандидате и да се оне брже умреже са ЕУ у лакше достижним областима, као што је нпр. економска интеграција“, рекла је Снежана Јанковић.
Упитана о ставовима највероватнијег будућег канцелара Фридриха Мерца о питању Косова, Јанковић је рекла да се он до сада није оглашавао о томе.
„Али, он има контакте са нама. Председник Вучић се са њим срео на Минхенској безбедносној конференцији у фебруару. Има позив за нову конференцију за непуна два месеца и ту може доћи до новог сусрета. И он има круг сарадника који јако добро познају Србију, регион и проблем Косова и Метохије. Међу њима неки људи људи могу да очекују високе функције. Дакле, ЦДУ и вероватни будући канцелар Мерц имају бољу инфраструктуру него што је имао Олаф Шолц на почетку своје владе, више људи који познају не само прилике у Србији и региону, него и политичке актере, и то веома добро. Исто тако можемо рећи да и ми имамо добру инфраструктуру за јачање контаката са ЦДУ, јер наши политичари, председник, министри, сви су имали веома добре и развијене контакте са том странком“, истакла је.
Међутим, додаје да то не значи да ће нама бити лакше у решавању питања везаних за Косово и за положај Срба.
„Свакако донекле лакше, али не треба заборавити да су Немачка и та партија учествовали у креирању онога што они називају независном републиком Косово и да је циљ њихове политике заокруживање државности Косова. Тако да Србија стоји на путу остварења тог циља, и свакако ће бити потребно много труда и дијалога са будућом владом Немачке како бисмо добили разумевање за наше ставове и пре свега за потребу побољшања положаја нашег становништва на КиМ“, указала је Јанковић.
Говорећи о питању литијума, она је навела да верује да ће и будућа немачка влада имати интерес да преузме тај пројекат и да ће наставити да помаже Србији да га спроведе на најбољи и најбезбеднији могући начин.
Осим тога, истакла је и да је српска привреда прилично умрежена са немачком. Пошто су велике немачке компаније поклекле под теретом политике и криза које су задесиле земљу, напомиње да се не може рећи да не постоји бојазан да се то не одрази и на Србију, али да се не може рећи у ком облику.
Засад нема назнака да би се смањивао број радника у немачком компанијама у Србији, рекла је Јанковић и додала да верује да до тога неће доћи уколико се нешто драстично не погорша у Немачкој, а претпоставља да ће нова влада учинити све да стабилизује економске прилике.
Извор: Косово онлајн