Уредба Централне банке Косова о забрани употребе динара отежала је свакодневни живот грађана Северне Митровице. Скоро годину дана након што је та одлука ступила на снагу, Срби се и даље сналазе, пре свега одлазе у Рашку како би подигли новац. То им, међутим, представља додатни трошак, а путовање по зимском времену за пензионере је додатни проблем.
„Народ се сналази, шта год да га снађе, у свакој прилици. Огуглао је народ, трпи и привикава се на све. На мене је утицало мало или нимало, нека се каже да сам сналажљив, односно важи парола ’снађи се’“, каже старији житељ Северне Митровице за Косово онлајн.
Додаје да му је динар драг, не зато што вреди, него зато „што је наше“ и у томе је, каже, поента.
„Тај одлазак нас старих највише боли, то путовање да би се узело мало динара. Али, ту се и потроши. То је тај социјални део. Ту је и здравствени, није нама баш свеједно зими путовати“, указује он.
Његова суграђанка није у могућности да путује, па јој увек неко донесе пензију из Рашке.
„Не путујем ја, имам ко ми доноси. Утицала је та одлука како на мене, тако и на све остале“, наводи она.
Путовање до Рашке и назад, према речима једног пензионера, представља и здравствени и финансијски проблем.
„Никако, јуримо по Рашки, тамо и овамо. Отежало нам је живот, ноге нас боле. Док одем тамо, мени пола пензије оде“, каже незадовољно.
У овако лошој ситуацији, још једна мештанка признаје да мора да се сналази.
„Сналазим се, као и сви, идем у Рашку. Тешко је. Није добро, морамо да се сналазимо“, истакла је она.
Путовање по новац Митровчани описују кратко, као – мучење.
„Тешко, претешко, стално мењамо, путујемо у Рашку, мучимо се… Део пензије дајемо за превоз до тамо, нешто и купимо. Доста је тешко“, закључила је једна пензионерка из Северне Митровице.
Алексић: Због забране динара трпе целе породице, надам се компромису
Директорка Предшколске установе „Даница Јарамаз“ у Северној Митровици Сузана Алексић каже да је живот отежан откако је на Косову укинут динар и да се нада да ће се током 2025. наћи решење за подизање плата, које запослени у овој установи примају у динарима из српског буџета.
Први и основни проблем је, како каже, што грађани, а међу њима и радници ове установе, не могу да подигну своја примања и плате.
„Примите плату, а не постоји могућност да је подигнете на банкоматима или у банкама, него морате да одете до Рашке, до неког најближег града. Самим тим проблем је и плаћање и куповина у граду и снабдевање намирницама. Целе породице трпе и немогуће је да се функционише нормално. Потребно је да се тај проблем реши што пре, живот је отежан у оваквим условима“, рекла је Алексић за Косово онлајн.
Она наводи да се искрено нада неком решењу током ове године.
„Ми плату примамо у динарима и требало би да се нађе неки компромис, да наше банке профункционишу, да можемо да подижемо новац у динарима на банкоматима и да плаћамо по нашим радњама као што је то било раније“, наводи Алексић.
Вукићевић: Било је тешко набавити уџбенике због укидања динара, одлука сулуда
Директорка Основне школе „Бранко Радичевић“ у Северној Митровици Биљана Вукићевић каже да је због одлуке да се укине употреба динара на Косову током прошле године било врло тешко прибавити документа, наставна средства и уџбенике и да су све снаге биле преусмерене на „гимнастику“ како да се све ово изведе.
„Било је врло тешко и око бесплатних уџбеника које увек добијамо за први разред, око набавке уџбеника које наручују родитељи, одласци до Пазара, Рашке, прелаза… После те сулуде Куртијеве одлуке о укидању динара сви смо се некако ухватили за главу како ћемо даље, како водити народ у Рашку да подиже новац. Много је старих и болесних људи који не могу чак ни да седну у аутобус, ни у ауто, а немају ни средстава. Али, надам се да ће ова 2025. година бити много разумнија када је у питању доношење одлука људи који су у току целе прошле године доносили врло екстремне одлуке које су најтеже утицале на српски народ на простору Косова и Метохије, конкретно у северном делу“, каже Вукићевић за Косово онлајн.
Она наводи да је у оваквим околностима потребно јединство и заједништво српског народа, колико год га било на Косову.
„Потребан је разум, морал и искреност. Рођена сам овде и живим ту са својом породицом 55 година. Никада нисам помислила да одем са ових простора и чврсто верујем да ћу овде и да останем. И ја и моја породица смо у то чврсто уверени. Потребно нам је јединство и заједништво нашег српског народа колико год га било, а има га увек и биће га све више и више, и на крају једино ћемо тако да опстанемо“, каже Вукићевић.
Извор: Косово онлајн