Политиколог Огњен Гогић оцењује да се чини да су позиције Београда и Приштине остале веома удаљене по питању решавања проблема приступа новцу грађана на Косову који плате, пензије и друге принадлежности примају из Србије у динарима. Питање је, указује, да ли ће током 2025. године постојати простор за компромис, када толике рунде дијалога посвећене овој теми током претходне године нису уродиле плодом.
Оно за што је Приштина заинтересована, како каже, је да буде евидентирано да ова примања пролазе кроз косовско Министарство финансија и друге финансијске институције, што је Београду неприхватљиво барем док се не формира Заједница српских општина која би интегрисала српске здравствене и образовне установе.
„Онда би можда тај пренос надлежности за примање средстава из Србије био пребачен на ЗСО, али без тога Србији то није прихватљиво. Чини се, међутим, да се чак није тражило ни неко техничко решење које не би прејудицирало статусна питања, јер Приштина управо то жели. Понуда Приштине заправо је била да се централне банке директно договоре, што имплицира признање, а то је оно што Србија не жели“, каже Гогић за Косово онлајн.
Он указује и да је проблем што јавност никада није била обавештена где је запело и шта су стране предлагале када није било могуће наћи консензус. Једина идеја која се појавила у јавности, додаје, била је да се Банка Поштанска штедионица лиценцира и да стекне могућност да ради на Косову, али да за то није било воље у Приштини.
Код читаве ситуације са забраном динара, истиче, проблем је свршеног чина који успоставља нову реалност на терену, после чега је јако тешко вратити ствари у пређашње стање.
„Што дуже време пролази, шансе за тако нешто су мање. Тога су свесни сви у међународној зајединици. Они су престали да позивају на проналазак решења за то питање. Када се тако подигне летвица, онда је мало вероватно и да би нека друга влада на Косову, ако би се рецимо променила власт, вратила ствари на претходно стање. Тако да се чини да је ова ствар за сада нерешива, у смислу да не може да се нађе компромис, али будући да и даље као опција постоји формирање ЗСО, онда би у некој далекој перспективи, уколико она икада дође на дневни ред, вероватно и питање платног промета и примања из Србије дошло на дневни ред“, оцењује Гогић.
Генерално гледано, како наводи, примања, било да је реч о платама, пензијама или другим принадлежностима које Срби на Косову примају из Србије, никада нису била укинута јер она лежу на њихове рачуне, најчешће у Банци Поштанска штадионица, али проблем јесте у томе где се тај новац подиже јер су због акција владе из Приштине укинуте пословнице и банкомати Поштанске штедионице, и онемогућен је рад поштама на северу Косова, а што је отежало приступ новцу и могућност да се новац подигне у местима у којима те особе живе.
Подсећа и да је после одлуке Централне банке Косова Влада Косова најавила да ће применити одређени број мера прилагођавања, који би становништву омогућиле да лакше пређу на ново стање плаћања у еврима али да се то никада није остварило.
„Влада Косова је излистала читав низ мера од тога да ће да олакша процедуре за отварања рачуна у банкама, да ће поједностави те процесе и да отворити читав низ финансијских установа на северу Косова. То су све били спискови лепих жеља, а ниједна од тих ствари се никада није применила у пракси, нити је ико позвао на одговорност институције на Косову због тога што нису предузеле мере. Тако да осим што је забрањен динар и укинут платни промет са Србијом, није наступила ниједна мера која је требало да олакша становништву да преброди ту ситуацију“, закључује Гогић.
Извор: Косово онлајн
