Удружење ликовних уметника Косова и Метохије (УЛУКиМ), кроз деценије постојања, игра важну улогу у очувању и унапређењу ликовне уметности на овом подручју. Кроз различите фазе развоја, од оснивања до савремених активности, Удружење је окупљало уметнике свих генерација. Иако се суочава са бројним изазовима, попут недостатка сталног излагачког простора и финансијских потешкоћа, Удружење успева да очува традицију овдашњег ликовног стваралаштва.
Почеци Удружења ликовних уметника Косова и Метохије (УЛУКиМ) везују се за 1953. годину, када је у Приштини основан Клуб ликовних уметника Косова. Овај корак поставио је темеље за касније формирање Удружења, које је званично регистровано 1967. године. Чланови клуба, у великој мери, били су и оснивачи Удружења. Пре него што је 1973. године основана Академија уметности у Приштини, Удружење ликовних уметника Косова и Метохије већ је било активно на пољу ликовне уметности.
„Што значи да је то Удружење формирано много пре. Сви ти неки људи који су били тада на Академији, који су основали Академију, су у ствари били у Удружењу“, истиче Весна Секулић, председница Удружења ликовних уметника Косова и Метохије.
Од оснивања, Удружење је пролазило кроз различите фазе, а посебно тешке тренутке је доживело током 90-их година, узимајући у обзир политичке и друштвене околности тог времена. Током деведестих година, Удружење је променило назив у Удружење ликовних уметника Косова и Метохије.
„Кад гледамо колико је то година прошло од тог момента, схватимо у ствари да је Удружење много старо и да треба да негујемо ово што имамо“, указује Секулићева.
Крајем деведесетих, услед ратних сукоба, дошло је до престанка активности Удружења.
„Наравно, рат је учинио своје да Удружење престаје са неким активним радом. Постојало је у систему, али није се радило један период“, каже Секулићева.
Захваљујући иницијативи Факултета уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Удружење је поново оживело почетком 2000-их.
„То је трајало један период, па је опет утихнуло. Морало је да се води, да се ради доста“, наводи Весна.
Ипак, пре неколико година, рад УЛУКиМ је поново обновљен, а пре три године, на његово чело долази академска сликарка Весна Секулић.
„Сад опет радимо. Надам се да ћемо наставити и даље“, оптимистична је она.
Мисија и визија
Секулићева истиче да је мисија Удружења уједињење уметника свих генерација и омогућавање сарадње међу њима.
„Циљ нам је удруживање, да смо једно“, напомиње Секулићева.
Данас, традиционално, Удружење окупља уметнике који се баве ликовним стваралаштвом и желе да допринесу културној сцени Косова и Метохије. Према њеним речима, то је леп начин да се негује традиција и сачува јединство уметника, без обзира на њихов професионални статус.
„То су људи који живе овде и који су хтели да се прикључе Удружењу. Са друге стране, имамо чланове који раде овде и које веже Косово и Метохија, што је исто једна веома лепа ствар. Има и оних који не живе овде, али су у неком периоду живели и осећају неку потребу да се повежу са нама да би Удружење функционисало и радило“, наглашава Секулићева.
Изложбе
Чланови Удружења, било да живе на Косову или ван њега, активно учествују у заједничким пројектима, а њихово учешће у изложбама и те како доприноси ликовној сцени на овом поднебљу.
Удружење је током последњих година реализовало неколико значајних изложби. Међу њима је изложба у Галерији Савеза удружења ликовних уметника Југославије (СУЛУЈ) у Београду, на којој су учествовали уметници различитих генерација.
„То је била значајна изложба где смо се представили београдској публици. Ту је учествовало преко 30 уметника, различитих генерација“, поносна је Секулићева.
УЛУКиМ
Чланови Удружења били су у прилици да се представе и у другим градовима централне Србије, захваљујући сарадњи са Покрајинцким културним центром Приштина-Лепосавић.
„Након тога уследиле су изложбе у Нишу, Алексинцу, Прокупљу. То је стварно значајно за нас да се представимо широј публици ван Косова и Метохије.“
У претходним годинама, чланови УЛУКиМ били су у прилици да се представе и овдашњој публици, у српским срединама на Косову.
„Захваљујући сарадњи са Покрајинским културним центром, направили смо изложбу и у Лепосавићу“, присећа се Секулићева.
„Новембарски салон“ до сада је организован у Дому културе „Стари Колашин“ у Зубином Потоку и Галерији Факултета уметности.
Посебно издваја „Пролећну изложбу“ у Дому културе у Грачаници, која је након дужег времена, организована у Галерији Приштина са седиштем у Грачаници, што је изазвало велико узбуђење међу уметницима.
„То је веома значајно. Знам да су сви били узбуђени што се то дешава. Некада се традиционално одржавала у Приштини, а наша је била неки пресек онога што су радили уметници до тог неког периода.“
Годишња изложба чланова УЛУКиМ традиционално се организује у Градском музеју у Косовској Митровици.
Подршка младим уметницима
Удружење је посебно посвећено младим уметницима, који се све чешће укључују у колективне изложбе, али и у пројекте који омогућавају њихову афирмацију.
Секулићева наглашава да је сваком новом уметнику од изузетне важности да учествује у колективним изложбама јер му то даје прилику да буде препознат, уз могућност да добије шансу за самосталну изложбу.
„Тим младим људима који су завршили факултете у неком скоријем периоду, значајна је свака колективна изложба. Са друге стране, када имаш колективне изложбе и када си у том кругу људи који излажу, истовремено су ту и институције које могу да те препознају, да ти кажу ево можеш имати и ту самосталну изложбу у неком простору. Дакле, свако то појављивање колективно теби пружа на крају могућност да самостално излажеш, да се удружиш са неким другим људима, да направиш неки други пројекат.“
УЛУКиМ
Колективне изложбе су значајне још и по нечему:
„Ту су и старије генерације које наравно и даље излажу и то је веома значајно за удружење зато што се на тим изложбама у ствари види неки пут. Имаш људе који су тек завршили факултете, који раде, који стварају и имају нешто, а имаш и људе који су бивши, садашњи професори, да ли Факултета уметности или неког другог факултета, који су чланови. Када сам студирала и након тога, дакле и данас, срце ми је пуно када се моје име нађе поред мог неког професора. Неко те је изабрао, бирао и врло је лепо да твоје име стоји уз име професора који ти је предавао“, објашњава председница УЛУКиМ.
Изазови
Један од највећих изазова са којима се Удружење суочава јесте недостатак властитих излагачких простора. Иако су, захваљујући сарадњи са Факултетом уметности и институцијама културе у Лепосавићу, Косовској Митровици, Грачаници и Зубином Потоку, омогућене бројне изложбе, УЛУКиМ и даље нема простор који би био посвећен само његовим члановима.
Секулићева се нада да ће у будућности бити обезбеђен адекватан простор који би омогућио континуитет уметничких догађаја и већу видљивост рада уметника.
„Све оне институције, на чија смо врата закуцали, биле су отворене за сарадњу са нама. Међутим, да имамо свој излагачки простор, направили бисмо излагачки програм где би наши чланови излагали, али и неки други људи по конкурсу. То би, наравно, било много више обавеза и рада, али мислим да је то веома потребно. Свако од тих удружења које постоји има свој излагачки простор, чак и више излагачких простора, али ето можда у будућности буде и тога“, оптимистична је.
Финансијски, УЛУКиМ се ослања на чланарине и повремене грантове Министарства културе, а како Секулићева истиче, управо је захваљујући таквим средствима Удружење и могло да организује ове важне изложбе.
„Мислим да је култура можда једна од најважнијих карика за очување идентитета. Култура нас је одржала са те стране. Не бих желела да следеће године не направимо бар колико смо ове године.“
Заједница и значај културе
Иако културне манифестације привлаче пажњу, Секулићева примећује да интересовање заједнице за те догађаје није увек на високом нивоу. Култура је, како истиче, кључна за опстанак и очување идентитета, али је потребно више улагања у образовање и подизање свести о значају уметности.
„Мени је жао, можда је то грешка и свих нас који се бавимо културом, што не ’вучемо за рукав’ можда у неким ситуацијама. Мислим да треба да се обраћа пажња на децу и младе. Ја увек кажем да је ликовно и музичко много важно. Не само због оцене. Родитељи су ти који исто треба да их упућују да виде културне садржаје. Можда овде немамо стално прилику, али када има нешто, водите своју децу“, саветује Секулићева.
Едукативни програми и вођења кроз изложбе, попут оних организованих у оквиру „Новемберског салона“, имају за циљ да приближе ликовну уметност новим генерацијама и ојачају културну повезаност.
„Ми смо имали срећу ове године, у оквиру ’Новембарског салона’, који је био у Галерији Факултета уметности, да имамо неколико вођења кроз изложбу. Професор Звонко Павличић је препознао значај тог догађаја и он је позвао своје студенте архитектуре, који су дошли у великом броју. Две, три групе су биле које сам, игром случаја ја водила, где сам објаснила све могуће са моје тачке гледишта о уметницима које знам. Наравно, студенти Факултета уметности су ту. Такође су имали вођење кроз изложбу. Историчарка уметности, др Јелена Павличић Шарић, она је њих упутила у то, па су имали час историје уметности, поетике… у Галерији факултета… и то су значајне ствари.“
Отворени за нове таленте
УЛУКиМ тренутно броји 60 активних чланова, који учествују у изложбама.
„То су људи који се одазивају изложбама. Углавном је просек да се неких 30 и више људи одазове позиву да учествују на тој ’Пролећној изложби’ и ’Новембрском салону’. Што је леп број. Ту се стварно виде, као што сам рекла, различите генерације. И то су неки нови, млади људи. Задње две године, нових 20 људи се прикључило. Што се тиче селекције нових чланова, као удружење, имамо уметнички савет који бира људе који ће бити нови чланови. За сада нисмо никог одбили“, каже Секулићева.
Иначе, у току је конкурс за упис нових чланова, који је отворен до краја јануара 2025. године.
„Конкурс је врло јасан што се тиче учлањења – завршен факултет уметности и академија, да се пошаље неких десетак радова, да живе на територији Србије.“
Весна позива заинтересоване да им се придруже.
„Да нам се прикључе и да тај ентузијазам пренесу на све нас у Удружењу. Отворени смо за сарадњу и желимо да ово Удружење живи“, поручује.
„Да Удружење живи и расте“
Иако је посао којим се бави, волонтерски, Секулићеву покреће уверење да Удружење треба да живи, расте и шири свој утицај.
„Моја највећа жеља је да све што сада градимо остане некоме ко ће то наставити. Важно ми је да се препозна значај онога што радимо и да Удружење настави да расте и развија се. Не бих волела да све стане, већ да Удружење настави да живи и да буде активно. Сматрам да је свако удруживање, какво год било, изузетно важно, снажно и здраво за заједницу“, закључује Весна Секулић.
Извор: Радио Контакт плус