Некадашњи амерички амбасадор у Београду Вилијам Монтгомери сматра да ће постављањем својих људи Доналд Трамп променити политике којима је незадовољан и продрмати администрацију у Вашингтону.
Монтгомери очекује да ће нова адимнистрација изврштити притисак на косовског премијера Аљбина Куртија.
„Дијалог под оквиром Европске уније доживео је потпуни фијаско и то није само питање Заједнице српских општина. Ту су и забрана коришћења динара, преузимање власти у општинама на северу KиМ. Kурти је предузимао много веома провокативних корака, ЕУ и САД су вербално показивали љутњу, али без конкретних оштрих мера. Ако је неко способан да промени тај статус кво, то ће бити Трамп“, уверен је Монтгомери.
Додао је да се нада да ће новоизабрани председник САД имати избалансиранији приступ.
На питање о томе да се поново говорило о трансформације безбедносних снага Kосова у војску и колика би то била додатна опасност за живот Срба на Kосову и Метохији, Монтгомери каже да је таква војска непотребна.
“Споразумом који је окончао рат јасно је забрањено да тамошње власти формирају војску јер смо знали да ће у њој бити сви чланови тзв. Ослободилачке војске Kосова”, навео је Монтгомери.
Подсетио је да је покренуто решавање статуса и договорено је да се усвоје стандарди пре статуса као и да је сарађивао са тадашњом Владом на том питању. Другим речима, састављен је списак конкретних захтева.
Монтгомери истиче да су га његови претпостављени обманули. „Моја влада ме је слагала, желео сам да спроведем план у доброј вери. Имао сам списак предложених мера“.
Истиче да је Британац који је био на челу тих преговора о Kосову на састанку у Београду на коме је био са Небојшом Човићем био “груб и арогантан”. Тврди да је Британац погледао Човића у очи и рекао да Србија нема шта да тражи у овим преговорима о Kосову.
Како је додао, рекао му је и да Београд нема никакву улогу и да га неће нико слушати.
„И кад се појавио тај списак предложених мера, могло је да се види да оне уопште нису озбиљне, да се ти услови могу испунити већ следећег дана, ако то Вашингтон и Европска унија желе и управо то се десило“, истиче Монтгомери.
„Приштини је после неког времена речено да је испунила стандарде, који су према Монтогомерију били глупи. И рекли су им, ево, сад можете да будете независни. Ту се ради о једном већем броју земаља које су се окупиле и донеле ту одлуку, али то нема везе са са Уједињеним нацијама“, додаје некадашњи амбасадор САД у Београду.
Монтгомери подсећа да је потом Приштина прогласила независност и рекла да ниједан договор из прошлости више не важи јер су они сада независна земља која може сама да одлучује.
Говорећи о будућим односима САД и Србије, Монтгомери истиче да је много америчких дипломата започело своје каријере раниих деведесетих година прошлог века.
“Они су своје мишљење о овом региону формирали негде до1992. године и нису га много променили од тада. То важи и за Џозефа Бајдена. Предстоји тешка битка за предузмање корака за које сматрам да су потребни у овом региону. Та заједница је заглављена у прошлости и њихови погледи су засновани на прошлости. То се односи и на пуну подршку Дејтонском споразуму, и ономе што се десило на Kосову”, напомиње Монтгомери.
Монтогомери сматра да америчка администрација мора да се позабави стаусом у региону који постоји већ скоро три деценије.
“То се у америчкој дипломатији сматра успехом иако је прошло 30 година од краја рата у Босни, а тамо је и даље високи представник који управља том земљом. На Kосову је прошло скоро 25. Тако да се надам да ће се нова администрација позабавити тим ситуацијама и морамо да променимо статус који постоји већ 30 година”, каже Монтгомери.
Монтгомери сматра да је читав Западни Балкан нестабилан, наводећи и проблем Бугарске која спречава напредак Северне Македоније у евроинтеграцијама због Гоце Делчева кога и једни и други својатају.
Каже да иако је у БиХ Дејтонски споразум на снази скоро 30 година три етничке групе и даље су завађене као што су биле и раније.
“Та ситуација је веома опасна и може изазвати насиље јер муслимани верују да Босна мора да остане онаква каква је. Милорад Додик наравно има потпуно другачије мишљење и нема решења за то”, наглашава Монтгомери.
Сматра да је требало образовати три ентитета на почетку, уместо два.
“Те три заједнице имају радикално супротстављене погледе, не могу да се договоре ни о чему, на начин на који је Дејтонски споразум написан. Требало би да се зове не мировни већ споразум о примирју, јер је регулисао и спречио рат, али је оставио систем који не функционише. Имате 10 кантона унутар Федерације БиХ и свака етничка група може да каже да је за нас ово питање од огромне важности и да стави вето тако да ништа не може да се уради”, објашњава Монтгомери.
Србија и Хрватска су у вербланом сукобу а не би требало да буде тако. Постоји много разлога да имају пријатељске односе, каже Монтгомери.
Према његовим речима садашња ситуација у Србији нема никакв везе са оном из 1996/97. или 2000. године.
Каже да је Слободан Милошевић виђен као претња целом региону и као један од приоритета САД било је обарање његовог режима, док је према оцени Монтгомерија, Србија сада извор стабилности.
„Ако погледате протеклих десет година, Србија није крочила ни у једну другу земљу, покушавала је да поправи инвестиције, сарађивала је у програму НАТО-а ‘Партнерство за мир’. САД немају никакав интерес да обарају актуелни режим“, закључује Монтгомери.
Извор: РТС