Удружење новинара Србије (УНС) у 2024. години забележило 111 случајева угрожавања новинара и медијских радника, што је за 20 мање у односу на годину пре.
Како се нацоди у саопштењу, у односу на 2023. годину повећао се број претњи, па су у УНС-овој бази ове године евидентиране 33 претње, док су у 2023. години забележене 32. Статистика УНС-а показала је и да је више претњи било упућено новинаркама него новинарима.
Ове године евидентиран је и један случај онемогућавања рада више него лане, па је забележено 26 оваквих случајева.
Иако су у бази евидентирана три физичка напада мање него лане, када их је било 16, забрињава податак да је у последња два месеца забележено више физичких напада него у првих 10 месеци ове године. Тако је УНС у 2024. години евидентирао 13 физичких напада, од којих се седам догодило у новембру и децембру, највећи број њих приликом извештавања са протеста.
Како се даље наводи, смањио се и број притисака и увреда, па је ове године забележено њих 29, док су лане у бази место нашла 52 оваква случаја. Ове године десио се и један напад на имовину мање него прошле, па је тако забележено четири оваква напада у односу на прошлогодишњих пет.
Последњи месец ове године обележили су и наводи из Извештаја Amnesty International да су МУП и БИА користећи израелску технологију Cellebrite, откључавали телефоне активиста и новинара које су позивали или приводили на разговоре, а потом на те уређаје убациваи домаћи шпијунски програм NoviSpy. Међу њима су новинар портала ФАР из Димитровграда Славиша Миланов и уредник јутјуб канала „Славија инфо“ Љубомир Стефановић.
У овој години новинари су били и жртве два хакерска напада. Хакован је налог на друштвеној мрежи Инстаграм новинарке ЦИНС-а Иване Милосављевић, као и сајт медијске куће 021.
Два новинара су ове године и лишена слободе – оснивач портала Косово онлајн Душан Милановић и Стефан Радић, оснивач Радио Пулса из Гроцке, док лане није било оваквих случајева, закључује се у саопштењу.
Извор: УНС