Посланици Европског парламента (ЕП) заложили су се за проширење ЕУ на Западни Балкан, а Анамарија Вичек из политичке групације Патриоте за Европу позвала је ЕУ да убрза темпо када је реч о приступању Србије истичући да ће преговори са Србијом о Кластеру 3 моћи да почну крајем јануара или почетком фебруара наредне године.
Током дебате уочи данашњег самита ЕУ-Западни Балкан у Бриселу многи посланици ЕП говорили су о значају проширења ЕУ за безбедност Европе, заснивању тог процеса на заслугама и поштовању вредности ЕУ, посебно владавини права, као и о усклађивању са спољном и безбедносном политиком ЕУ, док се Вичек осврнула на успехе мађарског председавања Саветом ЕУ, које се приводи крају.
У том контексту она је, између осталог, рекла да је Србија кључна земља на Западном Балкану, али и у Европи и указала да Србија сада може да поднесе своје ставове у вези са поглављима 16 и 19 у оквиру Кластера 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст.
,,Важно је да они могу да напредују у томе. То значи да крајем јануара, почетком фебруара можемо да почнемо преговоре о том кластеру. Лично мислим да ће то бити подстицај процесу проширења. То је важно за Србију. Србија је кључна земља у овом региону, али и у Европи. Сада је време. Време је да ЕУ то схвати и да убрза темпо када је реч о приступању Србије у будућности“, поручила је Вичек.
Председавајући делегације Европског парламента (ЕП) за односе са Србијом Лукас Фурлас истакао да је проширење није само геополитичка неопходност, већ је ,,избор за безбедност у Европи“.
,,Као председник делегације ЕУ-Србија, чиним све да убедим Београд да су они потребни нама и ми њима“, поручио је Фурлас.
Посланик Левице Николас Фарантурис истакао је да је Западни Балкан у срцу Европе и затражио да се Србија и Црна Гора придруже ЕУ.
Известилац ЕП за Србију Тонино Пицула рекао је да Западни Балкан припада ЕУ и истакао је да је у процесу проширења кључно подржавати процес заснован на заслугама и критеријумима из Копенхагена.
Он је оценио и да је потребно да се више средстава преусмери ка пројектима који производе демократске, не само економске вредности.
Посланица социјалиста и демократа Алесандра Морети рекла је да је регион потребан Европи, као и она њему, али, како је нагласила, не по сваку цену.
Она је поручила да је потребно да постоји јасна воља да регион жели да буде део породице ЕУ и указала на значај поштовања европских вредности.
За посланика Европске народне партије Давора Иву Штира проширење ЕУ на Западни Балкан има примарни геополитички значај, а, како је навео, кључно је да земље кандидати искористе прилику оживљеног процеса проширења којим се убрзавају реформе, омогућава помирење и признање и усклађеност са спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Указао је на користи које ће Западни Балкан имати од ЕУ и пре чланства, преко Плана раста, и оценио да је потребан бржи напредак у областима као што је интеграција региона у европску зону без роминга.
,,Комисија може да рачуна на нашу подршку у остваривању стратешког задатка интеграције Западног Балкана у ЕУ“, поручио је он.
Тинеке Стрик из Зелених рекла је да ЕУ из самита у самит упућује дирљиве речи како ЕУ није потпуна без Западног Балкана, али је оценила да је ЕУ изневерила регион у последњих 20 година због унутрашњих борби, незаинтересованости и изборних добитака.
,,Очајнички нам је потребна акција. Постепена интеграција у наше јединствено тржиште. Огромне зелене инвестиције. Учинити да грађани осете предности ЕУ. Али такође треба да разговарамо једним гласом, који даје приоритет демократским реформама и поштовању европских вредности, који одбацује етничке поделе и назадовање владавине права“, поручила је она.
Током дебате чуле су се и поједине критике на рачун Србије, па је тако посланик Ивајло Валчев рекао да се Србија не придружава заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, тврдећи да њен приступ према Приштини и сталне тензије представљају претњу по регион и позвала да се током самита покаже да је потребно помирење и придржавања обавеза.
Посланик Владимир Преблич позвао је Србију да се усклади са ,,демократским принципима и владавином права ЕУ“ и подсетио на трагедију у Новом Саду и протесте у Србији, као и на тврдње Амнести интернешнала о хапшењу активиста и шпијунирању, док је о протестима говорио и Андреас Шидер из социјалиста и демократа.
Извор: Танјуг