Савет ЕУ за опште послове одобрио је данас закључке о проширењу, а како се наводи у делу овог документа посвећеног Србији, Савет је прихватио процену Европске комисије да је спремна за Кластер 3, а да ће питање његовог отварања размотрити на основу даљег напретка, посебно у области владавине права и нормализацији односа са Приштином.
„Савет прихвата процену Комисије да Србија одржава свој ниво спремности за почетна мерила у Кластеру 3 (Конкурентност и инклузивни раст). Савет це се вратити на питање отварања Кластера 3 на основу значајног даљег напретка Србије, посебно у складу са областима поменутим у параграфу 29 и у складу са преговарачким оквиром“, наводи се закључцима.
У параграфу 29 прецизира се да ће напредак Србије у владавини права и нормализацији односа са Приштином наставити да одређује укупан темпо приступних преговора и поздравља укупан напредак који је постигнут у досадашњим приступним преговорима, при чему су отворена 22 од 35 преговарачких поглавља и два поглавља привремено затворена.
У нацрту се наводи и да Споразум о путу ка нормализацији односа између Београда и Приштине и његов имплементациони анекс морају у потпуности да се поштују и примене „што је пре могуће без предуслова“, као и све обавезе повезане са ЕУ, заједно са осталим нерешеним обавезама постигнутим у дијалогу, уз посредовање ЕУ.
Истиче се да то укључује формирање Заједнице српских општина на основу нацрта статута који је странама представио посредник ЕУ.
Од Београда се очекује да покрене признавање приштинских докумената и симбола, а предвиђено је и да се статус структура и служби које подржава Београд реши у складу са споразумима постигнутим у дијалогу уз посредовање ЕУ и „приштинским законима“.
Наводи се да је Савет узео у обзир позив Београда на учешће Срба на изборима на Косову и њихову реинтеграцију у приштинске институције и очекује благовремена и брза реинтеграција, како се наводи, без икаквих предуслова Београда, у складу са споразумима из дијалога и уз пуно поштовање приштинског правног оквира.
Београд и Приштина позивају се да наставе сталне напоре за деескалацију, уздрже се од једностраних и провокативних акција које би могле да доведу до тензија и насиља и избегавају реторику која изазива поделе.
Такође се осуђују дешавања на Косову 29. маја 2023. и поручује да нема оправдања за насиље. Од Србије се очекује да у потпуности сарађује и предузме све неопходне мере да се починиоци напада из 2023. године ухапсе и „хитно приведу правди“.
Подсећа се да су мерила поглавља 35 у приступним преговорима Србије измењена како би одражавала њене обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплементационог анекса.
Поздравља се то што је Србија потврдила интеграцију у ЕУ као свој стратешки циљ, али се наводи да је важно да Србија покаже снажну политичку вољу и доследност у спровођењу реформи у вези са ЕУ, као и да објективно и недвосмислено комуницира о ЕУ.
Савет охрабрује Србију да покаже више политичке воље даљим убрзавањем реформи и постизањем конкретних и опипљивих резултата о основама, посебно тиме што ће наставити да се фокусира на испуњавање привремених мерила из поглавља 23. и 24. о владавини права.
Што се тиче економских критеријума, поздравља се добар ниво припремљености Србије за развој функционалне тржишне економије и охрабрује Србија да настави са напорима да унапреди своје капацитете да се носи са притиском конкуренције и тржишним силама унутар Уније и да спроведе неопходне структурне реформе.
„Савет такође поздравља појачану сарадњу Србије са ЕУ, посебно стратешко партнерство о одрживим сировинама“, наводи се у документу.
Србија се похваљује због њеног „значајног доприноса“ управљању мешовитим миграционим токовима ка ЕУ и наглашава потреба за даљим напретком у процедурама за добијање азила и потпуном усклађивању са визном политиком ЕУ.
Поздравља се и то што је Србија задржала своју посвећеност у низу иницијатива за регионалну сарадњу и охрабрује да даље јача добросуседске односе и доприноси стабилности и помирењу са свим партнерима у региону.
Истиче се и значај „смислене регионалне сарадње“ у решавању ратних злочина на националном нивоу, преосталих случајева несталих особа и пуне сарадње са Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове и оцењује да „не би требало да постоји подршка осуђеним ратним злочинцима нити величању или негирању њихових злочина“.
Када је реч о усклађивању са спољном и безбедносном политиком ЕУ (ЗСБП), понављају се „снажна очекивања“ Савета да Србија појача напоре ка потпуном усклађивању са ставовима ЕУ о ЗСБП и рестриктивним мерама, укључујући Русији и Белорусији, као „питање од највећег приоритета“.
Истовремено се поздравља хуманитарна и друга помоћ Србије Украјини и охрабрује Србија да настави добру сарадњу са ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ.
У закључцима се Србија позива да настави да посвећује посебну пажњу пуном поштовању основних права, изражава забринутост због, како се тврди, недостатка напретка у унапређењу слободе изражавања и независности медија, а наводи се и да изборни процес захтева опипљива побољшања и даље реформе, у контексту извештаја ОЕБС/ОДИХР-а.
Закључци о проширењу Савета ЕУ за опште послове, поред Србије, обухватају и остале партнере са Западног Балкана, као и Турску, Украјину, Молдавију и Грузију.
Ове закључке би требало да подрже и лидери ЕУ на састанку Европског савета 19. децембра у Бриселу.
Извор: Танјуг