Министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић истакао је да је питање Косова од највеће важности за Србију, као и да је Београд посвећен процесу дијалога, за који оцењује да је у последње три године запао у кризу.
Старовић је, током посете Вашингтону, у интервјуу за National Journal истакао да је Србија посвећена испуњавању дужности из споразума у дијалогу.
“Тренутно смо веома посвећени процесу дијалога којим посредује Европска унија. Али није тајна да постоји криза дијалога, посебно у последње три године. Желимо да нашим саговорницима изнесемо одређене чињенице које показују да је криза резултат обрасца једностраних мера које је предузела приштинска влада. Чврсто смо посвећени испуњавању свих наших дужности и обавеза које произилазе из процеса дијалога. Али то можете учинити само ако само једна страна испуњава своје обавезе. Посвећени смо Бриселском споразуму који је постигнут 2013. године. Обе стране су га потписале, а косовска страна га је ратификовала двотрећинском већином у свом парламенту. Ипак, они то никада нису имплементирали. Главни елемент тог споразума је оснивање Заједнице српских општина на Косову, која никада није успостављена. Имамо овај образац једностраних мера, који ја зовем кампања ватре и беса против локалног српског становништва. Имамо једну врсту полицијске окупације четири општине на северу Косова које су насељене српским становништвом. Они су инсталирали албанске градоначелнике за које је гласало 3,4 одсто бирача. Приштина је укинула нашу валуту, а такође су забранили до пре неколико недеља српску робу и производе”, каже Старовић.
Наводи да је ситуација постала веома тешка за најугроженије људе међу српским становништвом, старијим људима, људима који су зависни од социјалне помоћи која долази из Србије, студентима са стипендијама. “Имамо прилично лошу ситуацију на терену, а дијалог је постао небитно средство јер се ништа од онога што се догодило у дијалогу није одразило на терен”.
Истиче да део Охридског споразума обухвата све претходне споразуме.
“Једна тачка Охридског споразума јасно каже да треба спровести све претходне споразуме, а најважнији је Бриселски споразум из 2013. године. Али када говоримо о обавезама Србије и ономе што смо урадили, пре годину дана, у децембру прошле године, коначно смо признали регистарске таблице возила регистрованих на Косову. То је било врло вруће питање, о њему се жестоко расправљало и изазвало је много проблема. Једнострано смо прихватили регистарске таблице које је издало Косово да бисмо омогућили слободу кретања. Ипак, само неколико дана након тога, српска валута је забрањена у децембру прошле године. Тако да имамо позитивну репутацију са нашом посвећеношћу испуњавању свих договора, укључујући и Охридски споразум. Али ми немамо никакву добру вољу на другој страни”, каже он.
Како наводи, то је повезано са путем Србије ка чланству у Европској унији. “Веома смо посвећени томе. Али не верујемо да је признавање једностраног проглашења независности Косова предуслов за улазак у ЕУ, јер то нигде не пише. Написано је да морамо нормализовати односе, а нормализација може значити много ствари и не подразумијева нужно наше признање њихове једностране декларације независности”.
На питање која је идеална верзија нормализације према српској влади, Старовић каже да је реч о слободи кретања, свеукупном осећају сигурности и сигурности коју треба повећати и економској сарадњи.
“Није природно да Приштина спречава увоз српске робе 16 месеци. То није добро за српску заједницу, али није добро ни за Албанце јер су морали да увозе много скупљу робу слабијег квалитета са других тржишта. Постоји толико много ствари које можемо урадити кроз процес нормализације. Узмимо за пример иницијативу Отворени Балкан коју смо покренули са Северном Македонијом и Албанијом. Ради савршено добро. Нема националистичке мржње која нас спречава да сарађујемо са Албанијом. Утростручили смо трговинску размену са Албанијом и Северном Македонијом, а стотине хиљада српских туриста током летњих празника одлази на албанско приморје. Ако питање статуса оставимо по страни, наши људи могу живети заједно”, истиче Старовић.
Очекује да ће проширење ЕУ поново бити у фокусу. Геополитика се променила. „Постоји велики замах за чланство земаља попут Украјине и Молдавије. Такође верујемо да би требало доћи до отварања за Западни Балкан. Земље попут Србије и Црне Горе су веома напредовале у преговарачком процесу. Технички гледано, ми смо даље испред Украјине и Молдавије и то треба ценити. Наш председник Александар Вучић је јавно изјавио да ћемо учинити све да испунимо све обавезе које произилазе из преговарачког процеса. Спровешћемо све потребне реформе и имплементирати их у наредне две године, до краја 2026. године, тако да ћемо бити потпуно спремни за улазак у ЕУ на техничком нивоу и чекати политичку одлуку земаља чланица ЕУ. То је веома амбициозан план”, наводи Старовић.
На констатацију да питање односа Србије са америчким противницима као што су Русија и Кина брине људе у Вашингтону, Старовић каже да су претерани.
“Ко год о томе прича, позивам их да дођу у Београд да виде нашу земљу из прве руке. Када је реч о српској привреди, то је прича о успеху. Утростручили смо нашу просечну плату у протеклој деценији. Када говоримо о директним страним улагањима, наши главни партнери су земље ЕУ. Сједињене Америчке Државе су такође наш трговински партнер број један у услугама. Говорећи о нашим пристојним односима, односима које покушавамо да очувамо са земљама у другим деловима света, укључујући Народну Републику Кину и Руску Федерацију, врло мало људи зна да смо од првог дана осудили руску инвазију на Украјину. Искористили смо сваку прилику да осудимо инвазију у Генералној скупштини Уједињених нација, Организацији за европску сигурност и сарадњу и другим међународним скуповима. У потпуности подржавамо територијални интегритет Украјине у Донбасу и полуострву Крим. Не желимо се придружити санкцијама против Руске Федерације јер не верујемо да се економске санкције користе као средство у међународним односима. С друге стране, такве санкције би много више штетиле нама него Руској Федерацији. Како још нисмо чланица Европске уније, недостају нам све мреже економске сигурности које су предвиђене за земље чланице ЕУ”, рекао је Старовић.
Додаје да се могу сачувати пристојни односи са земљама изван Европске уније, а да се и даље напредује на путу ка ЕУ. “Зато покушавамо да успоставимо много боље трговинске односе, да уведемо споразуме о слободној трговини са земљама као што су Народна Република Кина, Уједињени Арапски Емирати, Египат и тако даље. Али такође смо потпуно свесни да ће те врсте слободних споразума важити само док не постанемо пуноправни чланови ЕУ. То је у сваком споразуму предвиђено да ће оног дана када постанемо чланови ЕУ ти споразуми бити ништавни. Верујемо у нашу будућност у ЕУ”.
На питање шта очекује од долазеће Трампове администрације Старовић одговара да не верује да ће се целокупни амерички приступ Балкану драматично променити с новом администрацијом.
“Није тајна да имамо одређене наде. Избор председника Трампа служи као својеврсна инспирација и нада за наш народ. Народ Србије је био најпозитивнији према Доналду Трампу. Сва релевантна истраживања спроведена широм европских земаља показују да је ниво подршке Трампу у Србији увек био највиши, скоро 80 одсто. То је за разлику од многих других земаља у Европској унији, чији су људи навијали за Камалу Харис. Не верујем да ће се целокупни амерички приступ Балкану драматично променити с новом администрацијом. С друге стране, мислим да ће нова Трампова администрација бити отворенија да саслуша наш случај и можда ће бити мање склона да се држи формула које су постављене 1990-их. Не верујем да се то ослања на одређене појединце. То је другачији приступ политици. Мислим да треба да искористимо ову прилику и позитиван сентимент наших људи према Доналду Трампу и да је искористимо за унапређење српско-америчких односа. Већ смо потписали споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике. Такође верујем да је крајње време да председник САД посети Србију, јер је Џими Картер био последњи председник САД који је посетио нашу земљу. Верујем да ће га када Доналд Трамп посети Београд дочекати гомила од не мање од 100.000 људи и то ће бити веома радостан догађај”, закључио је Старовић.
Извор: Косово онлајн
