Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је на панел дискусији „Нови састав институција Европске Уније и проширење на Западни Балкан“, да је проширење ЕУ постало не само политички приоритет ЕУ, већ и геополитички приоритет, као и да је проширење важно за само оснаживање ЕУ.
„Да би били јачи, морамо да будемо сигурни да ће земље које ће приступити ЕУ бити припремљене, како да допринесу ЕУ, тако и да буду компетитивне на јединственом тржишту“, рекао је Жиофре на панел дискусији „Нови састав институција Европске Уније и проширење на Западни Балкан“, одржаном у оквиру конференције „Стратешки токови 2024: Будућност Европске уније након новог институционалног састава Европског парламента и Комисије“.
Оценио је да је сада снажан моменат за проширење ЕУ, као и да је, када је дошао на место амбасадора 2021. године, осетио одређену фрустрацију у друштву дужином процеса приступања, али је сада, како каже, комплетно другачија ситуација.
„Руска инвазија на Украјину у фебруару 2022. је био окидач да се ситуација промени и то је створило нову геополитику реалности у оквиру ЕУ“, рекао је Жиофре на панелу који у Европској кући организује Форум за стратешке студије (ФОРСТ).
Додао је да су многе државе чланице одлучиле да се отвори питање проширења ЕУ на исток, као и да смо у међувремену могли да видимо многе релевантне кораке ЕУ институција везане за Западни Балкан, као што је израда Плана раста за Западни Балкан.
„Драго ми је да је Србија прихватила овај алат“, рекао је Жиофре и додао да је Србија радила интензивно на агенди реформе.
Оценио је да је избор Марте Кос за комесара за проширење јасан знак посвећености Европске комисије проширењу Уније, а најаву председника Србије Александра Вучића да ће Србија испунити све критеријуме за чланство у ЕУ до краја 2026. године назвао амбициозним планом, али и планом који може да се испуни.
На питање кад очекује отварање кластера 3 у преговорима Србије са ЕУ, Жиофре је одговорио да је, када је Европска комисија (ЕК) у питању, кластер 3 спреман за отварање и да је он спреман још од 2021. године и подсетио на последња извештаје ЕК који то говоре.
В.д. помоћника министра за Европску унију Милош Тодоровић поручио је да чланство у ЕУ остаје стратешки циљ Србије.
„Верујемо да можемо да будемо конкурентни на јединственом тржишту, наша економија има добре резултате“, рекао је Тодоровић.
Оценио је да Србија осећа да ЕУ отвара простор за прилику за чланство и навео је да је лично више оптимистичан него раније када је европски пут Србије у питању, као и да сматра да и Београд и Брисел сада раде заједно по том питању, а да сада остаје да се промени наратив о Србији који постоји у одређеним деловима ЕУ.
На питање кад се може очекивати проширење ЕУ, Тодоровић је одговорио да, уколико се затворе сва поглавља до 2026. године, Србија може очекивати чланство већ и 2028. године.
Амбасадор Мађарске у Београду Јозеф Мађар оценио је да се Европска Комисија залаже за проширење ЕУ и указао да се за време председавања Мађарске ЕУ са Албанијом отворио нови процес у приступању ЕУ.
Када је отварање кластера 3 у питању, Мађар је подсетио да поглавља тог кластера нису повезани са заједничком безбедносном и спољном политиком ЕУ и оценио да Србија мора да буде награђена за досадашњи рад на путу ка ЕУ.
„То нам показује да је Србија озбиљан партнер Уније и да је на добром путу“, рекао је Мађар.
На питање да ли се може очекивати отварања кластера 3 за време председавања Мађарске ЕУ, Мађар је одговорио да је позиција Мађарске да би кластер требао да буде отворен што пре.
Саветник Председнице Републике Словеније Златко Шабич сматра да позицију ЕК о проширењу треба схватити озбиљно и да Унија нема другог избора, него да буде комплетна.
„Апсолутни је императив да ЕУ буде комплетна што је пре могуће“, рекао је Шабич.
Указао је да свако мора да уради свој посао на путу проширења, како европске институције и државе чланице, тако и државе кандидати.
Уколико ЕУ жели да се такмичи са светским силама, попут Кине и САД, мора и сама да буде јака, сматра Шабич и оцењује да би Западни Балкан требао да буде приоритет ЕУ за проширење.
На питање да ли постоји консензус ЕУ институција када су приоритети за проширење у питању, он је одговорио да све три стране, европске институције, земље чланице и земље кандидати морају свака да уради свој посао на том путу и да би процес проширења требао да буде заснован на заслугама.
Како каже, превише давања ветоа на том путу не омогућава земљама кандидатима да се докажу.
Члан Европског парламента Матјаж Немец рекао је путем видео обраћања да проширење ЕУ није само део политике, већ и инвестиција у стабилност, просперитет и демократију целе Европе.
Како је нагласио, сматра да је Србија један од најважнијих партнера ЕУ у региону Западног Балкана и да Србију види једног дана као земљу чланицу.
Рекао је да би проширење требало да буде засновано на заслугама, али је подсетио да је одлука да се Румунија и Бугарска приме 2007. године била делимично и политичка.
Панел је модерирао председник ФОРСТ Невен Цветићанин, који је на отварању конференције подсетио да је ово шеста конференција „Стратешки токови“ коју организује ФОРСТ и да је и ове године конференција окупила неке од најрелевантније говорнике.
Годишња међународна конференција „Стратешки токови“ Форума за стратешке студије (ФОРСТ) у 2024. години је посвећена будућности Европске уније након новог институционалног састава Европског парламента и Комисије, као и након промена у организацији власти у Сједињеним Америчким Државама након одржаних председничких избора 5. новембра.
Извор: Танјуг