Координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35 Драгиша Мијачић изјавио је да је Фонд за развој севера, инструмент замишљен да служи инфраструктурном и економском развоју општина на северу Косова, замро последњих година због различитих акција међу којима је последња била забрана Владе Косова за увоз српске робе, а затим делимично пуштање увоза само преко прелаза Мердаре.
Мијачић подсећа да се Фонд за развој севера пуни средствима од наплате царине на робу која иде ка северу Косова, са митровичког Царинског терминала, а на који стиже роба која на Косово улази преко прелаза Јариње и Брњак.
„Фонд за развој севера је један од најбољих инструмента који је створен у оквиру процеса дијалога који се води у Бриселу, међутим у њега се већ годинама не сливају средства. Прво, због увођења такси од 100 одсто на увоз српске робе на Косово, а последњих година због забране увоза српске робе и делимичног пуштања преко Мердара. Као последица тога, сва српска роба која иде на Косово, а чији су конзументи грађани са севера Косова, царини се на приштинском терминалу или на Мердару, а не на митровичком терминалу и самим тим нема ни прилива средстава у фонд”, каже Мијачић за Косово онлајн.
Додаје да овај фонд прати и велики вео нетранспарентности још од самог оснивања.
„До сада је у њему скупљено око 14 милиона евра, нека средства су потрошена и остало је око три милиона евра који треба да буду разврстана, али није допринео већем друштвено-економском развоју општина на северу из различитих разлога. Сада са укидањем увоза робе преко прелаза Јариније и Брњак још више је дошло до маргинализације тог финансијског инструмента”, каже Мијачић.
Како наводи, Управни одбор фонда, у ком су министар финансија Косова, представник косовских Срба, односно представник општина са севера Косова и амбасадор ЕУ на Косову, није се састало неколико година.
„Влада Косова је хтела да узме та средства да се надокнади рачун за струју на северу, што је од стране ЕУ одбијено, али ЕУ није нашла снаге и начин да каналише средства из фонда за развојне пројекте, већ он стоји тако као један инструмент о коме се врло мало прича”, каже Мијачић.
Он ипак наводи да је од 2013. године, када је фонд формиран, доста пројеката завршено новцем који се у њега слио, али да је и тада постојао велики проблем са условима коришћења средстава.
„На почетку је важио принцип да која локална самоуправа пре дође са пројектом, тај пројекат ће бити финансиран. Касније је уведена нека врста договора између локалних самоуправа па су средства додељивана не по основу сврсисходности пројеката, већ по политичком договору између председника четири општине на северу Косова, да би се на крају стигло до тога да уопште нема никакве расподеле ових средстава”, рекао је Мијачић.
Од пројеката финансираних из фонда који су заживели наводи Виа Ферату „Берим”, чија је једна фаза завршена захваљујући овим средствима, али додаје да око 75 одсто пројеката који су започети на крају нису приведени сврси.
Извор: Косово онлајн
