Фонд за развој севера, договорен у оквиру дијалога 2013. године никада није могао да функционише како треба због различитих опструкција из Приштине, али одлуком по којој српска роба може да уђе на Косово и Метохију само преко Мердара онемогућено је да се у том фонду прикупе било каква средства, каже Љубомир Марић који је био члан Управног одбора фонда испред српске заједнице у периоду од 2018. до 2020. године.
„Тиме што је под изговором недостатка неких техничких средстава одлучено да је улазак српске робе дозвољен само на Мердару Аљбин Курти је направио тактички перформанс. Јер, прикупљене царине на робу која улази на Јарињу и Брњаку и чије је одредиште на територији четири локалне самоуправе на северу иду на посебан банковни рачун. То су средства која треба да се користе за капитална улагања, субвенције и привредни развој ове четири локалне сумоуправе. Када роба не улази преко прелаза Јариње и Брњак самим тим не може да дође до било каквог прикупљања средстава за фонд”, наводи Марић за Косово онлајн.
Он не верује да је Мердаре одабрано случајно, јер, како сматра, све што ради власт предвођена Аљбином Куртијем увек се своди на то да Срба не буде више на Косову и да се „ампутира све што је српско”, па то важи и за Фонд за север.
„Средства прикупљена у фонду никада нису изашла на више од четири милиона евра на годишњем нивоу, мада је било замишљено да ће то износити шест милиона евра. Од прикупљених око 14 милиона евра улагало се у инфраструктуру и субвенције привредницима и пољопривредницима, у мала и средња предузећа и све оно што људима олакшава свакодневни живот”, објашњава Марић.
Фонд је, подсећа Марић, настао као резултат договора у оквиру Споразума о царинама у јануару 2013. године, између Хашима Тачија и тадашњег председника Владе Србије Ивице Дачића и, како каже, у оквиру Европске уније фонд се дефинисао као прелазно решење за обезбеђивање средстава за побољшање живота Србима у смислу побољшања инфраструктуре, до формирања Заједнице српских општина, када би се та средства прикупљала унутар система ЗСО.
Управни одбор фонда, додаје, одлуке доноси консензусом, а чине га представник Европске уније на Косову, косовски министар финансија и представник српске заједнице кога именују четири градоначелника са севера.
Како истиче, то није функционисало на најбољи начин јер је увек постојала опструкција из Приштине и јер је министар финансија имао примедбе.
„Највећи проблем је настао за време Харадинаја као председника привремених институција у Приштини, када је наступила блокада за увоз робе. Дакле, никад тај фонд није могао да функционише како треба, зато што је увек кроз разне владе постојала жеља да Срби на Косову и Метохији не живе добро. Није постојала искрена жеља за заједничким суживотом, већ је увек постојао неки вид опструкције. А ово са Аљбином Куртијем, више није обична опструкција. То је екстремни национализам који само има један циљ, а то је Косово и Метохија без Срба и велика Албанија”, оцењује Марић.
Извор: Косово онлајн
