Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић нагласила је да је Србија лидер у области енергетике у региону и навела да ће наредне недеље бити активна прва регионална берза електричне енергије у којој Србија учествује заједно са Мађарском и Словенијом.
„То значи да смо једина земља која није чланица Европске уније, а има регионалну берзу са друге две чланице Европске уније, што показује заправо да је наш енергетски систем напредан“, рекла је Ђедовић Хандановић за Танјуг и нагласила да је Србија на пољу електричне енергије Србија заиста лидер.
На питање где се налази енергетика у Плану раста за Западни Балкан каже да је то веома битна тема јер је циљ да се земља споји са тржиштима ЕУ.
„Ми смо прва земља у региону која је усвојила измене Закона о енергетици која омогућава да заправо кроз регулативу и развој подзаконских аката дођемо до тога да можемо да се спојимо са земљама ЕУ пре свега“, рекла је министарка и нагласила да то има вишеструке користи за земљу.
Према њеним речима, то значи да можемо више да размењујемо електричну енергију, да долазимо до повољних цена, да у случају кризних ситуација будемо безбеднији, зато што смо сви у истом систему где су јасна правила и процедуре.
„У том смислу смо шампион у овом региону и наставићемо да испуњавамо све даље процедуралне кораке“, рекла је она.
Што се тиче прве берзе електричне енергије региона, каже да је важно и да
друге земље региона прате ту агенду јер не можемо да имамо користи уколико и друге земље нису у том систему.
Подсећа на „блек-аут“ који се летос десио, када четiри земље у региону нису имале струју, и чињеницу да је Србија била изузета што је, како каже, управо показатељ адекватног управљања нашим електроенергетиским системом.
Каже да ипак поред свега морамо да наставимо, да будемо опрезни, поготово то у зимској сезони.
ЕПС веома брзо преузима нови блок у термоелектрани Костолац
Министарка Ђедовић Хандановић изјавила је да ће Електропривреда Србије веома брзо преузети ново енергетско постројење блок Б3 у термоелектрани Костолац што ће значити додатну енергетску стабилност и сигурност за грађане и привреду.
„Електропривреда ће нови блок преузети веома брзо, што значи да су сви предуслови испуњени. После следи издавање других аката али је битно да термоелектрана ради, да је стабилна, да је потпуно безбедна и да наставља да служи грађанима и привреди“, рекла је Ђедовић Хандановић за Танјуг.
Нови блок у Костолцу Србији ће донети нове производне капацитете, нове технологије, већу поузданости, казала је министарка и додала да ће пуна примена новог блока значити додатних 350 МW базне енергије која је доступна све време.
То је, објашњава, нешто мало мање од пет одсто наших укупних капацитета, али заправо значајних, зато што је то нови блок саграђен по најмодернијим технологијама са свим принципима поштовања, заштите животне средине.
Подсетила је да су наши термоблокови стари више од 40 година али и да уз све адекватне капиталне ремонте имају свој рок трајања.
„Јако је битно да наставимо да их одржавамо“, рекла је она и подсетила да су током године урађена два капитална ремонта плус ремонт Бајине Баште.
Каже да је у Србији током године доста ствари урађено и покренуто када је реч о енергетском сектору, да имамо више обновљивих соларних и ветроелектрана.
Подсећа на изградњу првог ветропарка Електропривреде Србије, који ће бити на мрежи следеће године као и прва соларна електрана Електропривреде.
„Ту су сви додатни капацитети, поред новог термоблока, који значи више енергије, али и то чисте што је такође важно. Тако да смо и са те стране, донекле лидери у региону“, рекла је она и подсетила да је расписан и други круг аукција за обновљиве изворе енергије.
Каже да ће Србија доћи до још додатних капацитета и да је циљ 2030. да сваки други мегават буде произведен из обновљивих извора.
Када је реч субвенцијама за подизање енергетске ефикасности објеката, министарка каже да је око 30.000 домаћинстава већ добило субвенцију од државе.
„Наставићемо с тим програмом. Желимо да у наредне две, две и по године још 40.000 домаћинстава дође до субвенција“, казала је она.
Најавила је почетак имплементација тог пројекта вредног око 62-3 милиона евра који заправо обухвата 1,4 милиона метара квадратних или 700 зграда у разним градовима од Београда, Новог Сада, Крагујевца, Пирота, Ужица, Врања, Чачка, Краљева, Ниша.
На питање о ситуацији за зимске месеце када је реч о енергентима, каже да Србија има 390 милиона метара кубних гаса, плус око 120-130 милиона у Мађарској, што је, како додаје, количина неопходна да бисмо током зиме били безбедни.
„Што се тиче електричне енергије, без обзира што је година била сушна, акумулације воде су се донекле попуниле у претходних две, три недеље, тако да су око 75 одсто“, рекла је она и нагласила да је на депонији око 1.800.000 тона угља.
Све те резерве служе за случај да се деси нешто непредвиђено, да можемо да лакше и брже одреагујемо, да нас све кошта мање јер је једно када у кризним тренуцима морате да купујете енергенте, рекла је она.
„Револуционарне“ измене Закона о енергетици
Ђедовић Хандановић је говорила и о развоју нуклеарне енегије и енергетске ефикасности у Србији, када је подсетила, и да су усвојене „револуционарне“ измене Закона о енергетици.
Мораторијум на изградњу нуклеарних електрана укинут је после 35 година што ствара прилику да се размотри могућност да се такви објекти уврсте у енергетски сектор у нашу енергетску мрежу.
На питање какву би корист Србија имала од нуклеарне енергије каже да би пре свега дошли до додатних капацитета – базне чисте енергије која је доступна без обзира на временске прилике.
Додала је да је амбиција земље да у наредних 25 година полако излази из фосилних горива, термоелектрана на угаљ као и употребе гаса као прелазног горива.
Извор: Танјуг