Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре и амбасадорка Немачке Анке Конрад обишли су данас радове на изградњи ветроелектране Костолац, првог ветропарка у власништву ЕПС-а, који ће моћи да снабдева 30.000 домова електричном енергијом.
Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић навела је да ће за шест месеци од сада ветропарк у потпуности бити готов те да ће се половином следеће године после више деценија доћи до извора чисте, зелене енергије.
„То је дефинитивно потврда наше посвећености да до 2030. године сваки други мегават буде из обновљивих извора. Недалеко одавде завршава се и прва соларна електрана ЕПС-а, она ће бити готова почетком наредне године и још једна је потврда да је наш енергетски систем одлучан да што пре дођемо до нових мегавата јер струје ће нам све више бити потребно“, казала је.
Како наводи, 2024. и 2025. ће бити значајне јер ће Србија после 35 година успети не само да диверсификује свој портфолио, већ да подигне енергетску сигурност и независност.
Захвалила је партнерима из ЕУ и Немачке што подржавају развој енергетског сектора у последњих 20 година и додала да су и други пројекти у развоју, пре свега соларне електране, затим рехабилитација хидроелектрана.
Најавила је да ће у децембру бити завршена рехабилитација првог агрегата у реверзибилној хидроелектрани Бајна Башта. „ЕПС ће наставити да развија и друге важне пројекте, пре свега ревизибилну хидроелектрану Бистрица која ће означити додатну енергетску сигурност јер ће омогућити складиштење електричне енергије, а самим тим и интеграцију већег броја обновљивих извора енергије у нашој земљи“, навела је она.
Како каже, недавно је покренут и други круг аукција за обновљиве изворе енергије, што значи да се подстиче и тржиште да се развија на здравим основама, што све значи и подизање енергетске сигурности, али истовремено и развој економије и привреде.
Ових дана када ће се у Бриселу одлучивати о отварању Кластера 3 са Србијом, како каже Ђедовић Хандановић, Србија може да покаже да је одлучна у спровођењу зелене транзиције, што је потврдило и усвајање нове Стратегије развоја енергетике коју је усвојила Народна скупштина, а која тежи да до 2050. будемо карбонски неутрални, смањимо зависност од фосилних горива и да смо испунили све циљеве реформске агенде када је реч о електричној енергији.
Шеф Делегације ЕУ Емануеле Жиофре је навео да је задовољан што је ЕУ помогла реализацију овог пројекта финансијски и прецизирао да је укупна вредност 144 милиона евра, од чега ЕУ даје као бесповратна средства 31 милион евра, док су остало зајам или новац ЕПС.
Навео је да ће укупан капацитет тог парка бити 66 мегавата што преведено на еколошке термине значи 174.000 тона угљен диоксида мање.
„То је еквивалент 34.000 аутомобила мање на улицама. Струја ће се обезбедити за неких 30.000 домаћинстава. Ово је један конкретан корак ка декарбонизацији и озелењавању економије и ЕУ је срећна што може да пружа подршку Србији у тим циљевима“, казао је Жиофре.
Са Владом Србије ЕУ сарађује и, како наводи Жиофре, на подизању термоелектрана Колубара и Морава додајући да се на њиховим пепелиштима раде соларне електране.
ЕУ, каже Жиофре, помаже и реконструкцију хидроелектрана Власинска и Бистрица и пружа подршку у виду техничке помоћи за подизање енергетске ефикасности. „Ово је први ветропарк којим руководи ЕПС, а поред овога потребно је да радимо и више како бисмо могли да постигнемо циљ који је Европа зацртала, а то је карбонска неутралност до 2050. године“, поручио је Жиофре.
Немачка амбасадорка Анке Конрад оценила је да је овај пројекат посебан с обзиром да је први ветропарк у јавној својини и којим се ради на диверсифиацији енергетских извора што је важно и за Србију, али и за ЕУ јер, како каже, диверсификацијом извора смањује се и напушта употреба фосилних горива.
„Немачка влада здушно подржава овај и сличне пројекте. У протеклих 15 година, само у области енергетике, издвојили смо више од милијарду евра у Србији и спремамо се да наставимо пут ка зеленој будућности Србије“, казала је Конрад.
Директор ЕПС-а Душан Живковић рекао је да су на локацији ветроелектране у Костолцу до сада подигнута два стуба, а да је изграђено 15 темеља од 20 колико је укупно планирано за ту ветроелектрану. Наводи да ће ветроелектрана бити укупног капацитета 66 мегавата, односно да је сваки од стубова 3,3 мегавата, са генератором висине 114 метара и висином целе електране 179 метара.
„Ова два стуба показују јасну посвећеност ЕПС-а да иде путем обновљивих извора енергија и да у перспективи и ову локацију прошири са неком додатном ветроелектраном“, казао је Живковић.
Извор: Танјуг