Пребрза реакција премијера приштинских институција Аљбина Куртија на експлозију у каналу Ибар-Лепенац код Зубиног Потока, који је за то без доказа одмах оптужио Србију, може да се тумачи као медијска и политичка подвала, изјавио је данас председник Одбора за одбрану и унутрашње послове Скупштине Србије Милован Дрецун.
„Имам довољно искуства у области безбедности, а видео сам и употребу експлозива на многим местима, па када неко тако брзо устврди да је то био војни експлозив, и то из магацина српске војске, да га нема на црном тржишту, ја ту већ одмах видим једну медијску и политичку подвалу, која је далеко од чињеница“, рекао је он за Танјуг.
Према његовим речима, да би било утврђено која је врста експлозива у питању, треба да прође много времена, уз одговарајуће стручне анализе.
Дрецун поставља питање „откуд Куртију идеја да је било 15 килограма експлозива, ако претходно није утврђено који је експлозив у питању“.
„А када утврдите који је експлозив и сазнате његову разорну моћ на основу направљене штете, онда можете да процењујете која количина је потребна. Овако, дође неко без доказа и сам каже, не, истрага није спроведена, био је викенд, а и (Доника) Гервала исто каже – па тек има времена за истрагу, али они већ тврде да је за то Београд одговоран, да је то војни експлозив“, рекао је Дрецун.
Истакао је да је то урађено на основу припремљене хибридне операције.
„Њоме су они кренули у снажну медијску кампању да дезинформишу међународну заједницу како би успели да реализују неке своје циљеве и према Београду и према српском народу и оно што директно желе да ураде на северу КиМ“, рекао је Дрецун.
Он је додао да је минирање извршено на начин, не да се постигне максимална, него минимална штета како би се, како је навео, остварио први ефекат ‘ево, зли Срби нешто су урадили, како би то одмах било повезано са оним што ради Русија у Украјини’.
„Ево, нису напали, рецимо, косовску полицију која их терорише, него су критичну инфраструктуру да онемогуће људе да имају пијаћу воду, да онемогуће рад термоелектране, па да људи не могу да имају струју. А управо су Срби надрљали због те пијаће воде, не Албанци. И онда, кад то видите, одмах вам се рађа сумња“, рекао је он.
Запитао се и која врста војног експлозива је постављена.
„Постоје и војни експлозиви, као и привредни експлозиви, који се употребљавају у рудницима и у индустрији, у каменоломима, као и импровизоване експлозивне направе. Дакле, прво мора да се утврди који је експлозив у питању, а ово мени највише личе на привредни експлозив. Истражио сам мало по интернету све произвођаче, па рецимо у једној нама суседној земљи рекламирају њихов водоотпорни експлозив, за који кажу да је, због своје високе водоотпорности, а тамо је вода била у питању, затим због добре пластичности, велике густине, изузетно високе бризантности, препоручен при минирању најчвршћих стенских маса, рецимо, на површинским коповима, као и у бушотинама“, навео је Дрецун.
Поставио је питање откуд Курти зна да није овај експлозив у питању у овом случају кад некако одговара.
„Када он говори о томе, прво није утврдио који је експлозив у питању да би рекао да је војни. Друго, не може без тога уопште да каже одакле је порекло тог експлозива. Треће, када говори да га нема на црном тржишту, постоји легално тржиште да купите ове експлозиве, а поред тога је огромна количина експлозива остала је на територији бивше Југославије после ратова и на црном тржишту. Узгред, након оног растурања албанске државе, када је пукла пирамидална штедња, када су из магацина албанске армије изнеле све живе криминалне групе. И где је то завршило? Највећи део на Косову и Метохији, због онога што је после уследило 1998-1999“, напомиње он.
Према његовим речима, из свега тога произилази да је апсолутно нетачна информација која је кренула од Куртија да тог или било ког експлозива нема на црном тржишту.
„Да, има га на црном тржишту, има га у Хрватској, у БиХ, има га у Северној Македонији, има га у Црној Гори. И не треба заборавити, током 1998-99. године, из Хрватске, из БХ федерације, илегално су транспортовани и наоружање и муниција и експлозивне материје, односно експлозиви и добровољци преко Албаније на подручје Косова и Метохије. Зато су Американци били опрезни, који нису искључили ни једну могућност, али су рекли да не могу никога да оптуже. С друге стране, неки попут Бореља су одмах рекли да је то терористички акт. Ја сматрам да то није терористички акт, већ да је то више операција ’лажне заставе’“, поручује Дрецун.
У селу Вараге код Зубиног Потока у петак увече је дошло до експлозије у којој је оштећен канал Ибар-Лепенац, због чега је прекинуто водоснабдевање.
Извор: Танјуг
