Конгрес посвећен оболелима од лимфома, стандардима у лечењу малигних болести крви, као и савременим терапијама за та, потенцијално смртна обољења, одржан је у Београду са закључком да је потребно омогућити да иновативне лекове добију пацијенти у првој линији болести, јер су тада најефикаснији и најбезбеднији.
Увођењем савремених терапија на листу лекова, Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) направио је велики помак, али и даље имамо малигне болести, попут великог броја хематолошких малигнитета, нон-хочкински лимфом, односно агресивни дифузни Б крупноћелијски лимфом, Хочкинов лимфом, полицитемије вере (ПВ), и хроничне лимфоцитна леукемије (HLL), за које иновативни лекови нису на листи или их није могуће добити ниједним механизмом, указала је Маја Марковић, председница Удружења пацијената оболелих од лимфома ЛИПА, које је и организатор данашњег стручног скупа.
„Клинички ток тих болести је изузетно варијабилан, у распону од споро растуцих, индолентних, форми које не захтевају лечење, до оних које брзо напредују и врло су агресивне, захтевају лечење, али често могу бити резистентне на терапије. Удружење ЛИПА се већ дужи низ година бори за то да за те агресивне подтипове добијемо адекватне терапије на позитивној листи РФЗО“, навела је Маја Марковић.
„Лекови који се дају правим пацијентима у право време могу да спасу многе животе. Како смо данас на стручном скупу чули, што се раније крене с лечењем, терапија је и безбеднија, што значи да се избегавају озбиљни нежељени ефекти, као што су плућна токсичност, секундарни малигнитети, а код младих пацијената би то значило да ће моћи да очувају могућност да постану родитељи“, навела је Марковић за Танјуг и додала да се на данашњем скупу говорило и о томе како да се заједничким снагама лекара, пацијената и државе омогући да што већи број савремених лекова за хематолошке малигнитете доспе на позитивну листу.
„И из перспективе пацијента морам да кажем да је потпуно јасно да након тога што годинама није било нових лекова на листама да је веома тешко за све терапијске области којима су неопходне иновативне терапије сада ухватити корак. А РФЗО је урадио сјајан посао, нарочито од 2017. године. Многи онколошки пацијенти у Србији лече се исто као и било који други оболели у Европи и у свету“, објаснила је Марковић и напоменула да су хематолошки пацијенти током ових година били запостављени, да јесу из године у годину увођени нови лекови на листу, али да је хематологија широка област.
„Једноставно речено, има много рупа које треба закрпити“, истакла је Марковић и додала да се сада заједно струка, пацијенти, Удружење и РФЗО труде да хематологију ставе у први план.
„Верујем да ћемо то и урадити у скоријој будућности, јер РФЗО има слуха за наше захтеве, поготово што је, кад говоримо о бројевима, у зависности од подтипа, реч о неколико десетина до стотину пацијената који су индиковани на годишњем нивоу за те посебне терапије“, закључила је Марковић.
Пацијенти у Србији се лече модерним методама, али је потребно да доступност иновативних лекова буде омогућено и за лечење у првој линији болести, јер је тада најефикасније, истакла је др Зорица Цветковић, начелник хематологије КЦБ Земун.
„Истичемо да је код болесника, без обзира на форму болести, неопходно увести најефикаснију терапијску опцију за лечење у свим линијама, нарочито у првој, када би исходи лечења били најбољи и када су шансе да се спречи појава релапса и очува квалитет живота, највеће“, истакла је др Цветковић.
„Доступност иновативним терапијама у што ранијим стадијумима болести омогућила би нашим пацијентима, али и њиховим породицама, да се несметано врате у друштвене и радне токове“, нагласила је др Цветковић и истакла да треба имати на уму и то да пацијенти који се не излече првом линијом терапије имају много лошију прогнозу и морају бити подвргнути агресивнијим видовима лечења, док болест код оних који добију иновативне лекове врло често добије хронични ток и да је на дуге стазе то и економски много исплативије.
Малигне хематолошке болести се углавном дијагностикују у највећем броју код особа које су још радно активне, па би увођење ових нових лекова смањило трошкове збрињавања компликација насталих непримереном застарелом терапијом“, указала је др Цветковић.
Применом савремене терапије оболели од малигних хематолошких болести, које потенцијално могу бити и смртоносне, могу да се излече и врате у друштвене и радне токове, а циљ нам је да је добију сви оболели код којих би иновативни лекови заиста били индиковани и имали користи, нагласила је др Цветковић.
Малигне болести крви су специфична врта канцера. Иако се не може с тачном поузданошћу тврдити шта их изазива, постоје генетски фактори ризика, а узрок настанка неких лимфома може бити и излагање токсичним материјама, бактеријске и вирусне инфекције, као и неко од аутоимуних обољења. Оне нападају крвне ћелије и циркулишу организмом, нису оперативне као што су то на пример тумори, другачији је начин лечења, али системском правовременом терапијом пацијент може бити успешно излечен, навела је др Цветковић.
Извор: Танјуг
