Усвојене измене новог Закона о енергетици, донеле су нове прописе, који треба да допринесу сигурности снабдевања електричном енергијом из чистих извора. Председник Савеза енергетичара Никола Рајаковић каже да се укидањем мораторијума омогућава да се мирнодопска примена нуклеарних технологија у Србији додатно развија.
Скупштина Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о енергетици, које, између осталог, предвиђају и укидање мораторијума на нуклеарну енергију у Србији. Овим се практично омогућава скидање забране на изградњу нуклеарних електрана у нашој земљи.
Рајаковић наводи за РТС да позитивно гледа на најављено укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана и оценио да је то требало учинити много раније, јер су нуклеарне технологије сада много безбедније него пре.
„Укидањем мораторијума омогућава се да се нуклеарне технологије на бољи начин прате, да се прати њихов развој у свету. Омогућава се да се мирнодопска примена нуклеарних технологија у Србији додатно развија. Омогућава се дакле нешто што је и природно. Мораторијум је вероватно требало укинути и раније. Сад је тренутак, после 35 година, стварно изгледа као да се историја пише. Овара се једно ново поглавље. Отвара се поглавље интензивније, мирнодопске примене нуклеарних технологија у Србији. Што би се рекло, има се зелено светло за то“, наводи Рајаковић.
Према његовим речима, нуклеарне електране данас дефинитивно представљају један врло сигуран извор електричне енергије. Њихова главна предност је, са аспекта електроенергетског система, што оне током читаве године дају константну снагу у мрежи.
„То је предност која је неупоредива са другим типовима електрана. С њима у том погледу могу да се пореде термоелектране, гасне електране, али обновљиви извори енергије. То значи ово о чему ми разговарамо у последње две деценије. Они имају особину да имају ту тзв. варијабилну производњу. То значи кад имате сунце, онда имате и производњу код соларних електрана. Кад има довољно ветра, онда имате производњу из ветроелектрана. А нуклеарке раде константно, и ноћу, и дању, током зиме и лета“, наводи Рајаковић.
Указује да су објективна конкуренција нуклеарним електранама обновљиви извори енергије у заједници са водоником, са водоничним технологијама. „Ако то Србија буде умела на прави начин да примени, онда ће они бити енергетски независни“.
Како наводи без обзира што су сад, нуклеарне електране далеко безбедније него што су биле, оне ипак код већине становништва производе један зазор од нуклеарног акцидента. „И коначно нуклеарне технологије за једну малу земљу, каква је Србија, представљају велики изазов у контексту енергетске независности“, наводи Рајаковић.
Председник је изнео могућност куповине удела у мађарској нуклеарки ПАКШ, а Рајаковић оцењује да је опција са куповином нуклеарних технологија на туђој територији вероватно за Србију најповољнија.
„Ако бисмо морали већ да користимо нуклеарне технологије, по мени онда је потребно да користимо конвенционалне нуклеарне технологије. Ови мали модуларни реактори су тек у почетку развоја. А ако морамо да користимо нуклеарне технологије, ова опција са куповином нуклеарних технологија на туђој територији је вероватно за Србију најповољнија“, оцењује Рајаковић.
Водоник постаје све важнији као чист носилац енергије који обећава – посебно у погледу будућности која је повољна по климу. Према речима Рајаковића водоник заиста много обећава у овом тренутку. Главна препрека за његову употребу је, каже, та што је још увек скуп.
„Говоримо о зеленом водонику доминантно. Он се производи из киловат сати које смо направили у ветроелектранама и соларним електранама у оним тренуцима кад имамо вишкове те производње. Тај водоник служи де факто као складиште енергије и као такав, као носилац енергије, он се може користити у транспорту, у индустрији, он се може у крајњој линији користити и за поновну производњу електричне енергије. Дакле, водонична ера долази, сва је прилика. Ера угљена, ера карбона, та ера одлази у прошлост“, каже Рајаковић.
На питање како направити равнотежу између капацитета који раде на фосилна горива и повећања удела зелене енергије одговара да ми угаљ можемо смањити у оној мери у којој смо изградили довољно нових заменских капацитета у ветроелектранама и соларним електранама.
„Врло пажљиво. Као и свака равнотежа, она је деликатна. Међутим, морамо у том смеру врло озбиљно да се крећемо. Смисао те равнотеже је следећи. Ми угаљ можемо смањити у оној мери у којој смо изградили довољно нових заменских капацитета у ветроелектранама и соларним електранама. Дакле, нема ту никаквих наглих заокрета волана. То мора да иде поступно. Граде се соларне и ветроелектране“, указује Рајаковић.
Заиста су нам термоелектране старе, што је додатна слабост наше електроенергетике, додаје. „Полако мора да престају са радом. Међутим, оне могу, неке од њих, да остану као стратешка резерва и да се у случајевима угрожености електроенергетског система поново се покрену. Тако да је то један сценарио са аспекта врло разуман. Безбедност снабдевања не сме да се угрози и све време морамо да мислимо о енергетској независности овако мале земље као што је Србија. Наглашавам, ми то можемо да урадимо ако бисмо имали те водоничне технологије заједно са обновљивим изворима енергије“, наводи Рајаковић.
На питање како одржати енергетску безбедност и да ли је енергетски микс решење, где ће бити и нуклеарна енергија и повећање зелених капацитета одговара да је мишљење струке да су нама потребне и хидроелектране, и ветроелектране, и соларне електране.
„Држимо термоелектране да бисмо одржавали баланс, али размишљамо и о новим технологијама, јер стање које у овом тренутку, што се технологија тиче, није заковано и замрзнуто стање. Имаћемо ми продоре у технологијама, и у технологијама соларних електрана, и у батеријским постројењима, а исто тако и у водоничним технологијама“, рекао је Рајаковић.
Извор: РТС