Западне земље почињу да схватају да ће од Украјине остати само неки део, изјавио руски министар спољних послова Сергеј Лавров на састанку са омладином Белорусије.
„Када је наша специјална војна операција почела после 10 година након пуча, када смо и (руски председник Владимир) Путин и сви ми покушали да објаснимо Западу да иде у погрешном правцу, подржавајући овај нелегитимни режим, па чак и увлачећи и НАТО у то, почели су да говоре: ‘Рекли смо вам да је Украјину требало примити у НАТО, онда је Русија не би напала’. То је била њихова порука“, рекао је Лавров.
„И сада ови сценаристи почињу да схватају развој ситуације, као и то да ће од Украјине остати само део, и кажу: ‘Хајде сада да престанемо, па да овај део прихватимо у НАТО’, а други кажу: ‘Не можемо, станите, морамо да докрајчимо Путина, јер ако га не докрајчимо, он ће нас све напасти“, додао је Лавров, преноси ТАСС.
Према речима шефа руског Министарства спољних послова, све је то „логика конфронтације“ Запада.
„А онда се доносе одлуке да се Украјини да још 10 милијарди, да се повећа војни буџет, а становништво стеже каиш“, истакао је руски министар спољних послова.
Лавров је изјавио данас да се украјински председник Володимир Зеленски уплашио одговора Русије на употребу ракета дугог домета дубоко у руску територију.
„Што се тиче реакције на наш одговор, схватио сам да је Зеленски почео да оптужује своје господаре да су га оставили ненаоружаног пред таквом акцијом из Руске Федерације. Ово је вероватно користан резултат. Па, бар ће бити ближи стварности, осетити је на сопственој кожи, рекао бих, вец́ то је корисно“, рекао је он на конференцији за новинаре, поводом лансирања најновије руске ракете средњег домета „орешник“, која је у четвртак погодила украјински град Дњепропетровску један од највећих индустријских комплекса који производи ракетну технику.
Шеф руске дипломатије и његов белоруски колега Максим Риженков потписали су данас изјаву о заједничкој визији Евроазијске повеље за разноликост и мултиполарност у 21. веку.
Лавров је раније навео да је до следеће годишње Минске конференције о евроазијској безбедности планирано да се развије програмски документ – Евроазијска повеља о различитости и мултиполарности у 21. веку.
Поред тога, министри су потписали декларацију о јачању улоге међународног права и о смерницама за класификацију једностраних мера принуде као незаконитих, као и начинима и средствима за сузбијање, ублажавање и компензацију негативних последица таквих мера.
Извор: Танјуг