Министри ЕУ разговарали о војној подршци Украјини јачању одбрамбене спремности Уније

У Бриселу је одржан састанак Савет ЕУ за спољне послове посвећен одбрани, током којег се разговарало о војној подршци Европске уније Украјини и одбрамбеној спремности и припремљености Уније.

Након интерних разговора на нивоу 27 држава чланица ЕУ, министри одбране ЕУ разговарали су са генералним секретаром НАТО Марком Рутеом, који је први пут учествовао на састанку, а путем видео конференције и са министром одбране Украјине Рустемом Умеровом и саветником украјинског председника Володимира Зеленског за стратешка питања Александром Камишином.

Током састанка било је речи о одбрамбеној спремности и припремљености ЕУ након извештаја бившег финског председника Саулија Нинесте о јачању цивилне и војне спремности и припремљености Европе. У том контексту размотрени су напори за јачање одбрамбене спремности ЕУ и свеукупне спремности против криза, а ова дискусија, како се додаје у саопштењу, послужиће за припрему предстојеће Беле књиге о будућности европске одбране.

Министри су се дотакли и питања Европског мировног фонда, којим се побољшава способност ЕУ да делује као глобални пружалац безбедности, а разговарали су и о коришћењу друге транше из такозваног неочекиваног профита, односно нето профита који потиче од неочекиваних и ванредних прихода централних депозитара хартија од вредности у ЕУ, као и из примена рестриктивних мера ЕУ.

На столу је била и тема наставка подршке за обуку кроз Мисију војне помоћи ЕУ за подршку Украјини, наводи се у саопштењу Савета ЕУ. Такође одобрени су закључци о стратешком прегледу Сталне структуисане сарадње (ПЕСЦО), који је део безбедносне и одбрамбене политике ЕУ у којој 26 националних оружаних снага тежи структурној интеграцији.

Овим закључцима потврђује се улога ПЕСЦО као амбициозног оквира за продубљивање сарадње у области одбране међу државама чланицама и наглашава да је, како би ПЕСЦО остао у центру одбрамбених напора ЕУ, потребно да се он ажурира у светлу нових иницијатива и политика ЕУ, посебно оних које произилазе из стратешког компаса ЕУ.

“У том циљу, тренутну листу од 20 обавезујућих ПЕСЦО обавеза треба ажурирати и поједноставити. У будућности, ревидирани сет обавеза може бити структуриран око кључних области као што су: потрошња и инвестиције у одбрану, развој способности, наоружање и индустријска сарадња и оперативна димензија”, наводи се у саопштењу.

У закључцима се наглашава важност приближавања Украјине одбрамбеним иницијативама ЕУ и поручује да би ПЕСЦО требало да допринесе ширим напорима ЕУ усмереним на решавање војних потреба Украјине.

“Учешће Украјине у ПЕСЦО пројектима требало би да буде олакшано, у оквиру тренутног правног оквира. Ово би подржало јачање сарадње, што би довело до прогресивне интеграције украјинске одбрамбене технолошке и индустријске базе у ЕДТИБ (Европску одбрамбену технолошку и индустријску базу)”, наводи се у саопштењу.

У Бриселу је данас у Управном одбору Европске одбрамбене агенције (ЕДА) одржан и састанака министара одбране ЕУ, којим је председавао високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозеп Борељ као шеф агенције.

Поред општег буџета ЕДА за 2025. годину, плана запошљавања и трогодишњег оквира планирања, министри су одобрили извештај о координисаном годишњем прегледу одбране за 2024. годину, који представља кључне налазе и препоруке које произилазе из анализе потрошње на одбрану и планова за одбрану држава чланица, укључујући њихово усклађивање са приоритетима развоја капацитета ЕУ за 2023. годину Током разговора високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозеп Борељ истакао је да је војна подршка ЕУ и њених држава чланица достигла више од 45 милијарди евра и да је ЕУ скоро достигла циљ од милион артиљеријских метака испоручених Украјини.

Борељ је рекао да ЕУ треба да “више, боље и на више европски начин” и оценио да Европска инвестициона банка може да игра кључну улогу у подршци одбрамбеним иницијативама, а да је императив да ЕУ без одлагања примени Европску одбрамбену индустријску стратегију и усвоји Програм европске одбрамбене индустрије до средине 2025. године.

Борељу је ово било последње учешће у својству шефа европске дипломатије на Савету за спољне послове и он је том приликом подсетио на све што је урађено у протеклих пет година, наводећи као пример да је покренут Европски мировни фонд, преко којег је пружена подршка за више од 20 земаља широм света, а не само за Украјину, као и да је постигнут договор око стратешког компаса.

“То је било одобрено мање-више у исто време када је Русија започела агресију на Украјину. У то време нико није причао о безбедности и одбрани. То је био први пут да смо покренули идеју да безбедност и одбрана морају да буду високо на дневном реду ЕУ”, рекао је Борељ.

Подсетио је и да су ојачани капацитети ЕУ за сајбер и хибридне претње и да су побољшане њени одбрамбени капацитети и ојачана европска одбрамбена индустрија. Истакао је и да је објављена Европска одбрамбена индустријска стратегију и да је одбрамбена индустрија одређена као приоритет у развоју индустријских сектора.

“Покренули смо важне мисије и операције за управљање кризама у Црвеном мору, Медитерану, Мозамбику, Молдавији, Јерменији и обучили смо око 70.000 украјинских војника. Данска је одустала од изласка из одбране и придружила се Европској одбрамбеној агенцији. Нови партнери изван ЕУ настоје да унапреде сарадњу у области безбедности и одбране”, закључио је Борељ.

Извор: Танјуг

Related posts

Грачаница: Завршна конвенција Српске листе у Грачаници

Сутра хладно и облачно јутро, местимично са слабим мразем, после подне разведравање

Исплата пензија увећаних за 12,2 посто почиње 5.јануара

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Опширније