Високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозеп Борељ изјавио је да ће судбина Украјине одредити судбину Европске уније и упозорио да би ЕУ, ако би руски председник Владимир Путин био успешан у Украјини, платила веома високу цену, много већу од било које врсте војне подршке коју данас може да пружи тој земљи.
У Бриселу је одржан састанак Савета ЕУ за спољне послове о одбрани, током којег се разговарало о подршци Украјини, а након састанка Борељ је рекао да је „руска агресија на Украјину највећа претња европској безбедности и стабилности од краја Другог светског рата“.
Он је на конференцији за новинаре у Бриселу, одржаној у време када се обележава 1.000 дана од почетка рата у Украјини, истакао да је безбедност „најважнија вредност друштва“ и да је без ње, тешко изградити било шта друго.
„Нажалост, рат се вратио на границе Европе и све више постаје глобални безбедносни ризик на границама Европе, источним границама Европе и на многим другим местима широм света. Рат против Украјине директно утиче на наше вредности и принципе. Судбина Украјине одредиће судбину Европске уније“, упозорио је Борељ и додао да се са тиме сагласила већина чланова Савета ЕУ за спољне послове.
Он је истакао да је данас 1.000 дана од почетка рата у Украјини, али и 4.000 дана од „прве инвазије на Крим“ и навео да су од 2014. до данас Европљани прошли кроз тихи процес разоружања и нису брзо повратили војни капацитет који су изгубили након кризе евра.
Борељ је позвао на враћање тих капацитета кроз заједништво, доношење храбрих одлука и обавезом да ће ЕУ подржавати Украјину свим могућим средствима.
„И на тај начин послати снажан сигнал Путину да Европа неће бити подељена и да се неће одрећи подршке Украјини“, рекао је Борељ.
Наводећи да је Украјина била у центру расправа током састанка Савета ЕУ за спољне послове о одбрани, Борељ је рекао да су састанку присуствовали генерални секретар НАТО Марк Руте, а путем видео-конференције учествовали су министар одбране Украјине Рустемом Умеровим и саветник украјинског председника Володимира Зеленског за стратешка питања Александром Камишином.
Истовремено је подсетио да су државе чланице ЕУ обезбедиле Украјини око 45 милијарди војне подршке, као и да је Украјини испоручено милион метака артиљеријске муниције.
„Наставићемо то да радимо јер Русија и даље добија значајне испоруке муниције и пројектила из Северне Кореје и Ирана. Без подршке Северне Кореје и Ирана, Русија неће моћи да настави да води овај рат“, рекао је Борељ, који тврди и да је Кина највец́и добављач робе двоструке намене и осетљивих предмета „који одржавају руску војну индустријску базу“.
Истакао је и да је ЕУ највећи пружалац капацитета за обуку украјинских оружаних снага и позвао министре да размотре његов предлог да се успостави „координациона ћелија“ у Кијеву, која би могла боље да координише активностима ЕУ са потребама украјинских снага.
Он је додао да је о томе разговарано и са генералним секретаром НАТО.
Навео је и да Европљани морају да ураде више и да раде брже како би повећали своје одбрамбене капацитете, не само да би подржали Украјину, већ и због сопствене безбедности.
Борељ је данас председавао и Управним одбором Европске одбрамбене агенције, током којег су, како је навео, потписана писма о намерама за прилике за сарадњу у четири области – интегрисана противваздушна и противракетна одбрана, лутајућа муниција, електронско ратовање и ратовању и европско борбено пловило.
Борељу је ово било последње учешће у својству шефа европске дипломатије на Савету за спољне послове, будући да би ускоро требало да почне са радом нова Европска комисија, у оквиру које ће, ако јој буде потврђена функција, нова висока представница ЕУ бити Каја Калас.
На агенди састанка била је и дискусија о одбрамбеној спремности и припремљености, као и Капацитет ЕУ за брзо распоређивање и стратешки преглед Сталне структурисане сарадње (ПЕСЦО).
Извор: Танјуг
