Трагедија у Алексиначком руднику када је у јами Морава погинуло 90 рудара, догодила се 17. новембра 1989. пре 35 година.
Била је то највећа трагедија у историји рударства у Србији, погинула је целокупна једна смена, а у то време у Алексиначком руднику је било запослено укупно 178 рудара.
Пожар који је довео до масовног гушења, и страдања читаве смене, био је највероватније последица људске грешке и неодговорног понашања. Сматра се да су га изазвали вариоци приликом нестручног уклањања шине, апаратом за аутогено заваривање.
Трагедија се догодила у транспортном ходнику, у северном ревиру на дубини од 700 метара.
Размере су биле такве да у невеликој варошици Алексиначки рудник готово није било породице у којој неко није страдао.
Трагедија је добила додатну димензију чињеницом да су посмртни остаци извлачени из јаме током готово месец дана.
У историји Алексиначких рудника било је и претходно више озбиљних несрећа, као септембра 1923, када је 10 рудара погинуло а тридесет повређено, или јула 1940, када је живот изгубило 11 рудара.
У Алексиначким рудницима велика несрећа догодила се и 1983. године, када је погинуло 35 рудара. Тада је дошло до раста нивоа метана у јами и самозапаљења односно експлозије. Непоштовање радне дисциплине било је узрок трагедије. И 1985. погинуо је један рудар.
Рудник је иначе био снабдевен савременом технологијом. Диспечерски центар је уредно контролисао гасно вентилационе параметре.
Варошица Алексиначки рудник познато је рударско средиште још од позног 19. века. Информације о налазиштима и потенцијалној рударској експлоатацији појавиле су се на прелазу из седамдесетих у осамдесте 19. века. Угаљ је ту, у осам окана, ископаван дуже од века.
Године 1883. индустријалац немачког порекла Јован Апел и београдски лекар Ђорђе Димитријевић успели су да издејствују дозволу за експлоатацију угља. У прво време рудник је назван Краљевац, по оближњем селу.
Године 1902. власник рудника постаје Емил Фрамонт, индустријалац из Белгије. Он за управника поставља Прима Арнолда, који ће се на тој позицији налазити до национализације рудника 1946.
Првих година експлоатације била је то скромна производња. Поред чињенице да се рудници налазе на прикладном месту због близине путне инфраструктуре, укључјући железницу. У то време власник је ископаном рудом највиссе задовољавао рад његове пиваре.
Тек негде деведесетих тог века експлоатација је повећана. У то време Алексиначки рудници постају важан извор угља. Уследила су улагања у опрему па је експлоатација вишеструко порасла првих година 20. века. Године 1903. Алексиначки рудници запошљавали су 207 радника.
После трагедије 17. новембра 1989. када је погинула целокупна један смена, 90 особа, Алексиначки рудник је затворен, након 106 година рада.
На територији бивше Југославије највећа рударска трагедија догодила се 26. августа 1990. када је у јами Добрња Мрамор рудника Крека код Тузле, БиХ, погинуло 190 рудара.
Извор: Танјуг