У Србији се обележава Дан примирја; Вучевић: Нека се зна да смо на данашњи дан тријумфално победили као народ и држава

У Србији се низом церемонија, полагањем венаца и одавањем почасти обележава Дан примирја у Првом светском рату.

Премијер Србије Милош Вучевић положио је,  као изасланик председника Републике Србије, венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, а поводом Дана примирја у Првом светском рату.

Вучевић је уписао у спомен-књигу да је једна цела генерација прекинула живот због Србије и да је младост остала на пољима Цера, Колубаре, Мачковог камена, Кајмакчалана, па све до Караванки.

„Једна жртва какве нема равне у европској историји. Ти су људи умрли и гладовали, ратовали и крварили, али Србију нису дали. Нашу заставу, част, слободу и образ. То су биле дужност и вера, то је био завет слободи и Лазаревој Србији. Хвала вам на свему што сте имали и дали. Хвала вам што сте утрли правац и пут. Хвала вам што сте нас учинили достојним да се можемо звати вашим потомцима. Наш једини завет јесте да будемо вас достојни. Нека живи Србија у вечности! Нека се зна да смо на данашњи дан тријумфално победили као народ и држава!“, написао је Вучевић у спомен-књизи.

13: 10 – Централна државна церемонија одржана на Новом гробљу; Старовић: Мир и слобода нису затечено стање, за њих се морамо свакодневно борити

Централна државна церемонија поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату одржана је код Спомен костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, а венце су положили министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Србије Немања Старовић, министар спољних послова Марко Ђурић и председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић.

Венце су положили и шеф Делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре, амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил, делегације Министарства одбране и Војске Србије, представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, борачких удружења и дипломатског кора.

Старовић је истакао да се никада не смеју заборавити они који су се борили и жртвовали се за нашу слободу.

,,Њихова храброст и љубав према отаџбини морају нам бити вечити оријентир. Деценије неоправданог заборава заменило је ново време, у ком најславније поколење у историји нашег рода добија достојну љубав и поштовање својих потомака и државе“, рекао је он.

Додао је да је лекција веома јасна, а то је да мир и слобода немају цену.

,,Мир и слобода нису неко затечено стање, већ нешто за што се морамо свакодневно борити“, нагласио је он.

Венци су положени и на француском војном гробљу, као и код Спомен костурнице руских војника страдалих у Првом Светском рату.

Ђурић: Захваљујући државничком умећу Пашића, Србија из рата изашла као сила победница

Министар спољних послова Марко Ђурић положио је данас, на Дан примирја у првом светском рату, венац на гроб Николе Пашића, који је био председник Владе Србије за време Првог светског рата.

Ђурић је истакао да се на Дан примирја Србија сећа и истакнутог српског државника и визионара Николе Пашића, који је живот посветио напретку и јединству нашег народа.

„Током Првог светског рата, Пашић је водио Србију са истрајношћу и непоколебљивошћу пред огромним изазовима. Захваљујући његовом државничком умећу, Србија је из рата изашла као сила победница“, написао је Ђурић на друштвеној мрежи X.

Поповић: Србија и Русија дале највећи допринос победи савезника у Првом светском рату

Код Спомен костурнице руским војницима страдалим у Првом светском рату венце су положили министар без портфеља задужен за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић и руски амбасадор у Београду Александар Боцан Харченко.

 

Милићевић положио венац на Француском војном гробљу у Београду

Ђорђе Милићевић, министар без портфеља задужен за односе са дијаспором, данас је, испред Владе Републике Србије, поводом Дана примирја у Првом светском рату положио венац на Француском војном гробљу у Београду и одао пошту страдалима у Првом светском рату, саопштено је из његовог кабинета.

„Победа у Великом рату представља један од најважнијих тренутака у модерној историји Србије и њен значај је много већи од војног тријумфа, она је симболизовала несаломив дух народа и право Србије на слободу и сувереност. Данас, сећање на победу и огромне жртве има важно место у колективном идентитету Србије“, изјавио је он.

Први светски рат, указао је, донео је Србији незамисливе губитке, „али је нама, који смо дошли после њих, остало сведочанство о храбрости, чврстини и пркосу једног народа“.

„Дан примирја за нас није само сећање на крај једног рата, већ је и подсећање на обавезу да негујемо мир и сећање на оне који су га омогућили. Мир је вредност коју данас славимо и коју, можда више него икада, морамо да ценимо и да чувамо“, рекао је Милићевић.

Подсетио је на савезништво Француске и Србије у Првом светском рату, које представља једно од најсветлијих поглавља у историји српско-француских односа, указавши да су се француски војници борили раме уз раме са српским, а да „пријатељство створено у рововима снажно одјекује и више од сто година касније“.

„И данас, као највећа похвала српској војсци и њиховој храбрости су речи француског генерала Луја Франшеа д’Епереа, заповедника савезничких снага на Солунском фронту, који је рекао: ‘Јунаци! Ви сте ушли у борбу као у игру, и до краја нисте попустили. Ваша слава је бесмртна'“, истакао је Милићевић.

Како је додао, ово јединствено пријатељство два народа, настало у страхотама Првог светског рата, обавезује нас да увек негујемо те вредности и представља подсетник на снагу и савезништво коју државе и народи могу и треба да достигну када се удруже у борби за правду и слободу.

Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник у Србији обележава од 2012. године

Овај датум подсећа на дан када су 11. новембра 1918. године у железничком вагону у Компијену, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тако окончала непријатељства на Западном фронту и тим потписом званично је завршио Први светски рат.

Документ о примирју саставио је француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош. У суштини предвиђао је прекид непријатељства, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, као и поступање током примирја.

Примирје је било на снази до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.

Први светски рат започео је нападом Аутроугарске на Србију, што је службено објављено 28. јула 1914. Као изговор за напад на Србију службени Беч је искористио погибију надвојводе Франца Фердинанда, престолонаследника Двојне монархије, на Видовдан 1914. у Сарајеву. Атентат у Сарајеву извршио је Гаврило Принцип, припадник покрета „Млада Босна“. Била је то револуционарна група опредељена за ослобођење и образовање заједничке државе са Србијом.

Током Првог светског рата погинуло је више од 17 милиона људи, од чега су око десет милиона била војна лица. Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала по попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.

Првог децембра 1918. у Београду је формирано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, од 1929. Краљевина Југославија, чиме су прокламовани ратни циљеви Србије реализовани.

Амблем Дана примирја чине мотив цвета Наталијине рамонде и мотив траке Албанске споменице. Данас је цвет необичне особине да оживи и након потпуног сушења симбол издржљивости српске војске у Првом светском рату али и симбол страдања српског народа који је успео после тога поново да обнови своју државу.

Албанска споменица, медаља за спомен на повлачење српске војске преко Албаније односно једностепено државно војно и цивилно одликовање које су стекли сви припадници српске војске који су се повлачили преко Албаније у зиму 1915/1916, установљена је 5. априла 1920. године указом престолонаследника принца-регента Александра II Карађорђевића у тада већ новој држави Краљевини Срба, Хравата и Словенаца.

Дан примирја обележава се и у Великој Британији, Белгији, Новом Зеланду, Француској, у земљама Британског Комонвелта то је Дан сећања, а у САД је Дан ветерана.

Извор: Танјуг, РТС, ТВ Мост