Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је данас да се интензивно ради на томе да Западни Балкан дође на јединствено тржиште и пре приступања Европској унији, а то би значило да ЕУ прихвати ове земље у своје законске оквире.
Жиофре је на конференцији „Проширење ЕУ: Нови модели, нови такмаци“, у организацији Центра за спољну политику, рекао да је Србија више пута потврдила да јој је стратешко опредељење да постане члан ЕУ и додао да Унија поздравља позицију коју је Србија заузела у међународним форумима пружањем подршке територијалном интегритету Украјине.
Према његовим речима, сада је време да се Србија више посвети реформама, додајући да се процес убрзава и да Унија жели да наша земља буде део ЕУ.
Он је додао да ће Пољска од 1. јануара преузети председавање ЕУ, као и да државе чланице озбиљно схватају проширење на Западни Балкан и да су институције спремне да створе све услове за приступање.
„Нама је потребан дијалог са Србијом, али и другим државама да говоримо о владавини права и другим областима“, рекао је Жиофре.
Жиофре је истовремено указао на важност нормализације односа са Приштином која је, како је рекао, кључни аспект у процесу приступања.
Подсетио је да постоје нови кандидати за чланство у ЕУ са истока и указао да ЕУ жели да им да могућност и прилику, али да истовремено Западни Балкан, како је поручио, не сме бити заборављен. „Потребне су свеобухватне мере у правцу истока и Западног Балкана“, рекао је Жиофре.
Министарка за еврпопске интеграције Тања Мишчевић истакла је да два документа дефинишу да Србија може до 2027. године да испуни критеријуме, а да је један од њих реформска агенда из које до краја године проистиче осам мера као и да има 98 активности и дефинише начине и рокове.
Оценила је да би процес приступања могао да убрза План раста који подразумева укључивање у политике јединственог тржишта, као и кредибилни став и кооперативност у дијалогу о нормализацији односа са Приштином.
„Али прва и основна ствар су унутрашње реформе. Наш циљ је не само да отворимо кластер 3, већ и сва остала поглавља у преосталим кластерима“, рекла је Мишчевић и додала да је циљ и да се што пре разговара о прелазним мерилима за поглавља 23 и 24.
Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић оценила је да без обзира на „степенице“ које је регион до сада прошао није много одмакао у односу на претходни период, али, како је приметила, постоје јасни сигнали да се уз политичку вољу процес може убрзати.
Она је навела да се чини да постоји добра воља да се отвори кластер 3 што би био корак напред и чиме би се процес наставио.
„Европска унија мора да покаже да су земље региона добродошле, да су партнери и да их жели унутар својих граница“, поручила је Јоксимовић.
Регионални директор Ханс Шидел фондације за Југоисточну Европу Клаус Физингер указао је да је 2022. година била година нових геополитичких околности које су, како је рекао, обновила фокус на проширење ЕУ што је с једне стране било позитивно за регион, а са друге стране постоји опасност да „нови такмаци“ са истока претекну заједничке напоре Западног Балкана.
Физингер је рекао да се нада ће Западни Балкан, а посебно Србија кренути даље и напредовати у процесу приступања са несмањеном снагом, можда и са више снаге.
Извор: Танјуг
