На Косову много мањи број земаља има отворене амбасаде у односу на број држава које га признају, а бивша амбасадорка Србије у Великој Британији и директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић каже да постојање амбасада пре свега говори о интензитету односа. Она наводи да су са својим представништвима у Приштини присутне углавном земље које су највећи промотери косовске независности, а затим и признавачи из региона.
„Ту су и непризнавачи, не само из Европске уније, имамо и Русију која има своју Канцеларију у Приштини. С друге стране, постоји велики број земаља из ЕУ које немају у Приштини своје представништво. То може бити из економских разлога. Балтичке земље из финансијских разлога не отварају свуда у свету дипломатска представништва. Дакле, постоји унутрашње финансијски разлог а затим и тема развијености односа пре свега у области економије. Економска компонента доприноси одлуци да ли ће се негде представништво отворити или не“, наводи Јоксимовић.
У том контексту она даје пример Ирске која досад није имала амбасаду у региону.
„Ирска је покривала цео регион из неколико европских земаља, али је сада је донела одлуку да отвори амбасаду у Београду. То ће бити прва амбасада у региону, управо из жеље и потребе да се економија појачано развија. То су неке од тема које одлучују, а наравно и да је политика један од битних момента“, указује бивша амбасадорка у Лондону.
Утиче, додаје, и снага земаља, па тако највеће силе имају дипломатска представништва на свим местима у свету, а онда се иде „на доле“, па различите земље одлучују по различитим критеријумима да ли ће негде да отворе представништво или не.
Она наводи да у дипломатији постоји образложење да због реорганизације дипломатске службе која захтева финансијска средства може доћи до затварања одређених канцеларија, представништава или конзулата, али да је то најчешће образложење, чак и када је у питању политичка одлука.
Што се тиче најаве Словачке да ће до краја године затворити Канцеларију за везу на Косову, што је управо образложено реорганизацијом дипломатске мреже, наша саговорница сматра да то може бити гест којим Словачка жели да заустави гласине и стави тачку на тему да ли је она следећи потенцијални признавач Косова.
„С обзиром на то да се за земље непризнаваче у ЕУ увек поставља питање да ли ће нека од њих ‘поклекнути’ па признати и да се Словачка често спомиње као једна од ‘сумњивих’ која би могла да промени одлуку, мени се чини да је ово гест којим Словачка жели да заустави те сумње због позитивних корака у билатералним односима између Србије и Словачке“, наводи Јоксимовић.
Извор: Косово Онлине
