На гробљу у Приштини данас се окупило десетине расељених Срба који су настањени у околним местима, али и оних који и данас у граду живе, како би на Митровске задушнице запалили свеће својим најближим.
За разлику од претходних година гробље је делимично очишчено, међутим, последице 1999. године, али и послератног периода и даље су видљиве, јер је велики број споменика девастиран.
Верослава Андрић је после 25 година посетила гробље у граду у коме је рођена.
„По први пут сам овде после 25 година, од страха нисам смела да долазим. Моји су сви одсељени, ван Косова живе. Ја сам се овде удала, у Прилужју. Дошла сам да обиђем гробове родитеља мојих родитеља. Доле су сахрањени мајчини родитељи, овде татини. Шта да вам кажем, тешко је. Драго ми је само што споменик није оштећен. Емоције су одрадиле своје“, рекла је Андрић.
Слађана Вукадиновић дирнута је сликом са грбоља у Пришини, али није изненађена.
„Тужна сам када дођем и видим гроб мог оца и тужна сам када видим, када се сетим колико је народа било те 2000., 2001. године, а сада када је много слобоније кретање, нема никог, ту сам ја и пар нас“, рекла је Вукадиновић.
То говори, истиче, да је народ заборавио на своје најмилије.
„Да смо заборавили на своје очеве, дедове, прадедобве, баке и на све остало, оно што су нам у животу дали, пружили, оно што су нас учили, да је Косово наше, да не треба да одлазимо одавде. Као што нећу отићи, мој отац је зато остао сам овде, нећемо га премештати. Заборављају људи да су одавде, да су им корени одавде“, рекла је Вукадиновић.
Вукадиновић за сваке године обилази и гробље у Урошевцу, а како тврди, тамо је увек једина на гробљу.
„У Урошевцу мој је зет покојни, који је страдао 1999. године на нагазној мини, млад, у 30. години. Тамо никога неће бити осим мене. Ја сам са попом причала, он мотивише народ, зове народ, али народ не долази. Одазивају се 11. септембра када је слава у Урошевцу, али за задушнице нема никог“, рекла је Вукадиновић.
Прштински парох отац Станиша Арсић каже да је из годину у годину Срба на гробљу све мање и упутио апел народу да размишљају и о духовним стварима и не заборављају своје претке.
„Овде, конкретно на приштинском гробљу, заиста је тужна слика. Град који је бројао преко 40.000 православних душа, где су се сви сахрањивали овде на православном гробљу, данас нема три до четири породице које долазе овде да обиђу гробове својих покојника и да се помоле за покој душа њихових“, рекао је отац Станиша.
Он је свима онима који имају чланове породице сахрањене у Приштини поручио да дођу и обиђу гробове. „Да се сете свега оног што су имали, што им је остављено. Све што су продали и од тога данас живе оставили су им управо они који су своје кости овде и положили, на овом гробље. Ако не ради нечега другог, онда ради тога и сећања на то, да макар на задушнице дођу, посете њихове гробове и упале једну једину свећу. Мислим да је ово довољно за оне које хоће да чују и који хоће да послушају“, рекао је свештеник.
Истакао је да организованог доласка на гробље нема већ више од четири године, а да је мали помак то што је гробље очишћено.
„Ове године можемо да видимо и да уочимо да је заиста гробље уредно и у знатној мери, можемо да кажемо чак 95 одсто, гробље је очишћено и можемо да приђемо сваком споменику и упалимо свећу. Тим људима који су задужени за одржавање градског гробља у Приштини желим да се захвалим у име оних који данас нису дошли у Приштину да се поклоне сени својих предака“, рекао је отац Станиша.
Приметно је да су и поједни споменици враћени на место и подигнути, а према речима свештеника, то су урадиле породице. Не изостају, како каже, и захтеви за ексхумације.
„Као што можете видети када прођете кроз гробље на многим породичним гробницама где су се људи сахрањивали видимо да је земља утонула, видљиви су трагови ексхумација. Многи људи зову мене као свештеника и распитују се о свему томе, међутим, мој став и принцип мојих одговора јесте да оставимо мртве на миру да почивају тамо где су живели и били сахрањени“, поручио је он.
Извор: Косово онлајн