Порушени споменици и поломљени крстови, разбацано смеће, свуда около коров… Свештеник служи парастос након којег четрдесетак људи обилази родбину, пријатеље, комшије и незнанце, упаливши им свећу за покој душе. На старом ораховачком гробљу обележавају се митровданске задушнице.
Гробље на коме су Срби сахрањивани све до 1998. године налази се у делу Ораховца где живи албанско становништво. Из безбедоносних разлога, од те па све до 2014 године, преминули Срби сахрањивани су у порти цркве Успења Пресвете Богородице у горњем делу града.
Благословом владике рашко-призренског Теодосија, већ 10 година уназад, поново се упокојени сахрањују на старом гробљу.
Са овог гробља види се готово читав Ораховац, као на длану.
А на њему стотине и стотине гробова, хиљаде сахрањених Срба, нечијих очева, мајки, рођака, синова, кумова и најбољих пријатеља и само десетак “преживелих споменика” и то углавном оних са петокраком.
Неко мртвима ту не даје мира. Некоме смета крст, некоме српско презиме или можда опроштајна порука коју је оставила мајка на синовљевом гробу или сестра на споменику свога брата.
Сметају некоме крстови изнад гробова Богдана и Божидара Шарића, Новице Илића, Ружице Стојановић, Небојше Витошевића, Слободанке Баљошевић, Богољуба Кујунџића и многих других. Смета некоме ко се не запита, како је породици када само дође да запали свећу а наиђе на поломљен крст или затекне кесу смећа или мртвог пса на гробу своје мајке или оца.
И тако ко зна колико пута до сад.
Са гроба Предрага Витошевића, самца из Ораховца, коме није прошло ни годину дана од упокојења неко је однео крст. Њему нема ко да постави нови. Понекад неко од комшија и пријатеља оде да му запали свећу, једва проналазећи место где је сахрањен.
А многе, који ту леже затрпани ораховачком земљом, у гробовима зараслим у коров, су и њихови најближи заборавили или само немају времена да оду и да их обиђу.
Остављени су на милост и немилост неком, ко очигледно, милости нема.
Извор: Радио Гораждевац
