Ванредни професор Физичког факултета у Београду и координатор Сарадње Србије и ЦЕРН-а у домену образовања и промоције науке Предраг Миленовића изјавио је данас да је око 90 научника из наше земље ангажовано на различитим експериментима у ЦЕРН-у.
„Око 60 њих раде за институције и научне организације у Србији и ангажовани су на различитим експериментима у ЦЕРН-у и на различитим пројектима који се тичу развоја будућих акцелератора и експеримента који ће потенцијално бити инсталирани у ЦЕРН-у. Поред њих, имамо око 30 научника који су пореклом из Србије, а раде или за ЦЕРН или за друге институте и универзитете широм света на истраживањима у самом ЦЕРН-у“, рекао је Миленовић за Танјуг.
Како је рекао, међу њима су доминантно научници из области физике, физике високих енергија, али и других области као што је физико-хемија.
„Са друге стране, имамо велики број инжењера из великог броја инжењерских области. У питању су инжењери машинства, инжењери из компјутерских наука, инжењери електронике“, рекао је Миленовић.
Он је навео да они раде на различитим пројектима у ЦЕРН-у.
„Од оних који се тичу развоја аутоматских контрола или надгледања различитих система до развоја електронике за неке будуће експерименте или детекторе, или развоја различитих нових алгоритама, рецимо вештачке интелигенције и могућности њихове примене у физици високих енергија, било на садашњим процесорима као што су ГПУ процесори, било на неким новим процесорима, нових генерација који ће тек бити у примени“, навео је Миленовић.
Он истиче да ЦЕРН није само највећа светска лабораторија за експерименте елементарних честица у физици, већ ради јако велик број експеримента из различитих области.
„Те области подразумевају како нуклеарну физику, потрагу за новим честицама, новим феноменима, тако и експерименте који се баве генералним испитивањем начина на које честице интерагују на оним енергијама које су постојале у некој раној фази развоја универзума да бисмо могли боље да разумемо законе физике који су, између осталог, утицали на то како се универзум развио и како смо дошли до универзума каквог имамо данас“, објаснио је Миленовић.
Он додаје да су то заправо области основних, фундаменталних истраживања, али да је циљ ЦЕРН-а, између осталог, и развој нових технологија које ће потом моћи да буду коришћене у различним областима, зарад добра нашег друштва у индустрији, медицини итд.
„Та основна истраживања су заиста фундаментална и ми данас не знамо на који начин ће она утицати на наш живот за неких 50 или 100 година. Као што нисмо знали и када смо тек проучавали феномене као што су нуклеарне интеракције или када се развијала квантна механика пре једног века. Оно што имамо јесте да ће развој нових технологија које се у овом периоду развијају у ЦЕРН-у имати директан утицај на добробит нашег друштва, као што су имале и технологије које су развијане у последњих 50-так година у ЦЕРН-у и свим лабораторијама широм света“, наводи Миленовић.
Што се тиче најзначајнијих достигнућа ЦЕРН-а, он издваја оне резултате које су довели до добијања Нобелових награда.
„Једно од њих је откриће W и Зет бозона као преносиоца електрослабих интеракција. Нобелова награда за то откриће је добијена 1984. године. Други пример је Нобелова награда за развој детектора и детекторских технологија које су практично трансформисале начин на који ми сакупљамо податке и анализирамо догађаје и променила практично све оно што ми заиста можемо да урадимо са експериментима у ЦЕРН“, рекао је Миленовић додајући да су то значајни резултати у некој нешто даљој прошлости.
Што се тиче новијих открића, он издваја откриће Хигсовог бозона за које је добијена Нобелова награда 2013. године.
„Занимљиво је истаћи да су наши истраживачи дали значајан допринос и радили у тимовима који су директно радили на открићу Хигсовог бозона на ЦМС и АТЛАС експерименту 2012. године“, истакао је Миленовић.
Извор: Танјуг
