Европска комисија усвојила је свој годишњи Пакет проширења, који пружа детаљну процену стања и напретка који су постигли Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Северна Македонија, Грузија, Молдавија, Украјина и Турска на свом путу ка приступању ЕУ.
Процене су праћене препорукама и смерницама о реформским приоритетима, наводи се у саопштењу Комисије и додаје да је проширење ,,историјска прилика“ како за оне који приступају ЕУ, тако и за садашње државе чланице и ЕУ у целини.
,,Напет геополитички контекст чини убедљивијим него икада да завршимо поновно уједињење нашег континента, под истим вредностима демократије и владавине права. Већ смо направили велике кораке последњих година ка интеграцији нових држава чланица, а проширење ће остати главни приоритет нове Комисије“, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Комисија је нагласила да процес проширења наставља да се заснива на заслугама и зависи од објективног напретка сваког партнера.
,,Ово захтева одлучност да се спроведу неповратне реформе у свим областима права ЕУ, са посебним нагласком на основе процеса проширења. Демократија, владавина права и основне вредности ће и даље бити камен темељац политике проширења ЕУ. Чланство у ЕУ остаје стратешки избор“, навела је Комисија.
Високи представник ЕУ Жозеп Борељ рекао је на конференцији за новинаре у Бриселу да су протеклих пет година обележили изазови без преседана и истакао да је чланство у ЕУ сада, више него икад, постало стратешки избор.
Он је навео да ЕУ предлаже у Пакету проширења детаљну процену стања у земљама које теже да постану чланице Европске уније и истакао да је процена заснована на појединачним напорима кандидата, на основу заслуга, при чему је у основи владавина права.
Борељ је истакао да су се преговори о приступању у протеклих пет година вратили на врх агенде Комисије и оценио да је постигнут напредак у погледу постепене интеграције.
Указао је и да од 2024. године ниједном грађанину Западног Балкана неће бити потребна виза за путовање у Европску унију и да је објављен План раста за Западни Балкан, као и за Молдавију и Украјину.
,,Усклађеност са вредностима ЕУ, почевши од владавине права и заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, најзначајнији је показатељ стратешке оријентације у новом геополитичком контексту“, навео је Борељ, додаје се у саопштењу.
Када је реч о Србији, Комисија је у извештају поновила своју оцену да је Србија испунила мерила за отварање Кластера 3, који се односи конкурентност и инклузивни раст.
Комисија је навела да се од Србије очекује да у наредној години убрза рад на спровођењу реформи у вези са приступањем ЕУ у целини, са посебним фокусом на прелазна мерила о владавини права, као и на обезбеђивању повољног окружења за цивилно друштво и медије и да учини, како је наведено, ,,кредибилне напоре у сузбијању дезинформација и страног манипулисања информацијама“.
Након усвајања Пакета проширења, на Савету ЕУ је да размотри данашње препоруке Комисије и донесе одлуке о наредним корацима у процесу проширења.
Извор: Танјуг