Један од најважнијих савремених српских писаца Радослав Вава Петковић, преминуо је данас у 71. години у Новом Саду, саопштило је Српско књижевно друштво.
Радослав Петковић рођен је 21. јула 1953. у Београду.
Од 1983. до 1987. био је главни уредник часописа Књижевна критика. Од 1988. до 1994. године радио је као секретар задужбине „Иво Андрић“. У периоду од 1994. до 2001. године деловао је у статусу слободног уметника. Од 2001. до 2004. године био је генерални директор Завода за уџбенике и наставна средства у Београду. Следеће радно место му је, од фебруара 2009. па до одласка у пензију 2018. у Покрајинском секретаријату за културу АП Војводине као заменик секретара и помоћник.
Радослав Петковић аутор је романа, књига прича и есеја. Његове књиге награђиване су најугледнијим књижевним признањима у бившој Југославији и потоњој Србији.
Објавио је романе “Пут у Двиград” (1979), “Записи из године јагода” (1983), “Сенке на зиду” (1985), “Судбина и коментари” (1993), “Савршено сећање на смрт” (2008), “Судбина и коментари”, допуњено издање (2022).
Његов први роман освојио је награду “Милош Црњански” а “Судбина и коментари” овенчана је великим бројем најугледнијих признања у Србији.
Три Петковићева романа и обе збирке прича преведени су на француски језик и објављени у Француској. Његова дела превођена су и на мађарски, грчки, енглески, италијански, словеначки, словачки, немачки и бугарски.
Радослав Петковић бавио се и превођењем са енглеског, преводио је прозу Толкина, Честертона, Роберта Луиса Стивенсона и Данијела Дефоа. Током деведесетих био је колумниста „НИН“-а, дневног листа „Демократија“, као и стални сарадник „Времена“ и „Европљанина“.
Више од десет година био је редовни колумниста најтиражнијег српског дневног листа „Блиц“.
Радослав Петковић живео је у родном Београду до 2000. године, када се сели у Панчево, а од 2006. настањује се у Новом Саду.
Извор: Српско књижевно друштво
