Министар спољних послова Србије Марко Ђурић рекао је да је Србија на европском путу, и да се бори да добије место за столом Уније. Како је истакао, Србија може да оплемени ЕУ својим погледом на свет.
Ђурић је гостујући у емисији Хит твит на ТВ Пинк, по питању Брикса и Европске уније, истакао да се у Србији већ дуже време води кампања да се српско друштво подели, што како истиче, не подржава.
„Већ дуже време, а посебно од почетка рата у Украјини, траје континуирана кампања да се српско друштво подели у таборе. Ми јесмо склони националним поделама, па се сваки потез власти посматра кроз ту поделу. Не мислим ту нужно на ставове грађана, већ на пропагандне машинерије. Последње две године теку интензивни напори да се Срби поделе и ја се противим томе. Србија је јасно на свом европском путу и ми смо стари европски народ. Не прихватам тезу да ако си Србин треба да будеш против Европе, или да ако сте за Европу то аутоматски значи да треба да се подсмевате свом европском наслеђу. Србија је на европском путу“, нагласио је Ђурић.
Додао је да је за Србију важно да се одрже унапред заказани састанци и са пољским премијером Доналдом Туском и грчким премијером Кирјакисом Мицотакисом, који су били договорени пре него што је стигао позив за Самит Брикса.
Према његовим речима, Србија може да оплемени Европу својим погледом на свет.
„Они су договорени пре него што је стигла позивница за Самит Брикса. Али је Србија имала и високу делегацију на Бриксу вођена потпредседником владе. Србија може да оплемени Европу својом културном и погледом на свет. Иако смо бројчано мали, имамо свој специфичан поглед на свет. Свакако се за тим европским столом одлучује о нама, и зато се боримо да добијемо место за тим столом. Ово је била добра недеља за укупну позицију Србије и направили смо напредак у односима са европским партнерима, а да нисмо изгубили поштовање било кога другог у свету“, објаснио је Ђурић.
Када су у питању најновија истраживања јавног мњења у Србији по којима се процењује подршка грађана ЕУ или Бриксу, Ђурић каже да је разлика мала.
„По истраживањима о којима је говорио Вучић, процентуално је само један одсто разлике између оног броја грађана који подржавају чланство у ЕУ, него у Бриксу“, наглашава он.
Додао је да 41 одсто грађана подржава чланство у ЕУ, а 42 одсто у Бриксу.
„То треба посматрати у контексту наше историје, ми смо 1999. били бомбардовани, годину дана након тога изабрана је власт која је била проевропска и чак истовремено за учлањење у Нато, а онда је 2008. године, готово десет година после почетка рата на Косову, дошло до проглашења и признавања независности Косова. Што је према великом броју наших грађана изазвало огорчење према целом том концепту“, казао је Ђурић.
Министар је додао да се у политици мора понашати рационално и вођено политичким интересима.
„Међутим, ја кажем као Србин и грађанин ове земље, да ми не можемо да дозволимо да се у политичким и стратешким одлукама водимо емоцијама. Мислим да треба да рационално посматрамо ситуацију, да видимо где се налазимо, где је највише наших исељеника, какви су саобраћајни коридори и мапе. Морамо посматрати где се одлучује о судбини овог дела света и да ли ће се одлучивати са нама или без нас. Ја сам лично за то да ми имамо равноправно место за тим столом. Не треба сами себе да искључујемо и постанемо нека врста Порторика Европе. Једна територија из које цури радна снага, али нема места за европским столом. Мислите да не би било популарније да само узмемо истраживања јавног мњења и понашамо се у складу са тим. Тако би било лакше, али то није добра политика“, рекао је Ђурић.
Када је у питању спољна политика, Ђурић каже да Србија води избалансирану спољну политику.
„То значи да радимо на грађењу односа са земљама са којима то можда није популарно. Позиција Србије се поштује данас у свету“, истакао је Ђурић.
Он је нагласио да је Србија врло јасно на путу ка ЕУ.
„Примарни циљ ове Владе је изградња институција, јачање владавине права и реформе. Ових дана је и премијер Вучевић био изложен критикама и то са обе стране, а недавно је и изложен критикама јер се састајао са руским представницима. Да није било залагања Вучевића, влада не би усвојила реформску агенду која је кључна за План раста ЕУ. Стратешки циљ је чланство у ЕУ, али нам је веома важно да водимо избалансирану политику“, казао је шеф српске дипломатије.
Ђурић је додао да се данас у Европи воде бројни конфликти, али и хибридни ратови.
„На нашу жалост, највештији у хибридним конфликтима из региона је Куртијев режим. Куртијев режим има изражену структуру не само ботова, него мрежу утицаја који се састоји од тинк тенкова, лобиста… Има ту различитих људи, од неких из нашег региона до странаца из европских земаља. Та машинерија је прецизно усмерена. За њих раде лобистичке агенције, па могу да пласирају и он и други, неке лобистичке и неистините текстове“, казао је Ђурић.
Нагласио је да Србија свакодневно мора да се бори са негативним наративима и стереотипима из деведесетих.
„Морамо се борити за то да се слика о нама поправи и промени. Истина неће победити сама. Победиће ако смо ми добро организовани, ако методички делујемо. Организовали смо се данас, радимо доста и делујемо медијски на међународној сцени… Деловаћемо још више“, истакао је Ђурић.
Рад Пицуле под лупом МСП Србије
Када је у питању избор Тонина Пицуле за главног известилаца ЕУ за Србију, Ђурић је нагласио да ће Министарство спољних послова држати под лупом његов рад.
„Евидентираћемо сваки његов покушај да своју позицију злоупотреби за етикетирање Србије, или деловање које је национално мотивисано или према етничким предрасудама. Недопустиво је да рад известиоца Европског парламента буде злоупотребљен за било какву политичку или етнонационалистичку агенду. Надам се да господин Пицула неће наступати тако, али ова моја нада нема превише основа, узимајући у обзир шта је све господин Пицула говорио о српској цркви, држави и српској политици у претходним месецима“, рекао је Ђурић.
Када је у питању изјава председника Србије Александра Вучића да Пицула мора да се квалификује да би дошао у контакт са њим, Ђурић каже да је Вучић на примеру Пицуле показао да чува достојанство Србије.
„Вучићеве речи долазе из перспективе неког ко је нагласио да је спреман да говори са политичким неистомишљеницима. Прво нека се Пицула докаже, морамо видети да ли жели да буде објективан, тако да подржавам овакав став нашег председника. Сигуран сам да ће бити и других који ће покушати да се додворе и тако купе неку подршку. Као што је у неким другим тренуцима у нашој историји било потказивача, тако ће бити и сада, али је важно да ми имамо рационални однос према свему. Меритократски. Вредноваћемо рад господина Пицуле у зависности од тога како он буде деловао“, истакао је Ђурић.
Додао је да не би поистовећивао избор Тонина Пицуле са званичним ставовима ЕУ.
„Њега је изабрао Одбор за спољну политику Европског парламента и не представља целу ЕУ. Тај одбор има преко 70 чланова, а свакако да су чланови Европске комисије другачији од ставова Европског парламента. Несумњиво да његов избор показује да у Европском парламенту постоји јако упориште скептика када је у питању Србија. Ми по питању тога не седимо скршених руку. Ја сам обавио 14 билатералних посета у последњих неколико месеци у земљама које су чланови ЕУ. Свака од тих посета била је веома интензивна. Свуда смо се борили за то да створимо критичну масу подршке Србији у земљама ЕУ“, истакао је Ђурић.
Како је истакао изјава Вучића о Пицули је била јасна – он неће водити политику Србије.
„Ја бих додао да Пицула неће водити ни политику ЕУ према Србији“, рекао је Ђурић.
Извор: Косово Онлајн
