Привреда Србије показује изузетну отпорност на негативне ефекте вишедимензионалне кризе на глобалном нивоу, изјавила је гувернер Народне банке Србије и гувернер Србије у Међународном монетарном фонду Јоргованка Табаковић која је традиционално представљала нашу земљу на састанку посвећеном економским изгледима за Европу с фокусом на земље средње и источне Европе.
То се, како је истакла, види и по макроекономској и финансијској стабилности, којој очувана релативна стабилност курса динара битно доприноси, расту запослености и зарада, рекордним девизним резервама земље, најнижем учешћу проблематичних кредита, као и одрживој опадајућој путањи јавног дуга и рекордним приливима страних директних инвестиција, саопштила је Народна банка Србије.
Све то је постигнуто, како је рекла, захваљујући одговорном вођењу економске политике и пре кризе и током ње, предузетим структурним реформама, чињеници да смо знатно повећали диверсификацију наше привреде у сваком смислу – земље с којима размењујемо робу и услуге, области у које се инвестира у Србију, изворе финансирања инвестиција.
,,Чињеница је да одлуке економске политике доносимо у све неизвеснијим глобалним условима. Због тога је важно што смо у Србији на време, проактивним деловањем и добрим политикама обезбедили бројне заштитне механизме, који су предуслов за брзе реакције на бројне шокове с глобалног тржишта. Стратешки радимо на јачању домаћих фактора раста и отпорности наше економије, што ће бити фактори не само очувања већ и даљег раста кредитног рејтинга Србије. Имамо бројне шансе да искористимо укупан напредак за још јачи раст и развој друштва у свим областима, јер смо доказали да то можемо”, закључила је Табаковић.
Ови догађаји организују се редовно током Пролећног заседања и Годишње скупштине ММФ-а и Светске банке.
Тема октобарског састанка била је економски опоравак и потенцијали раста.
Закључено је да се економски опоравак у Европи наставља захваљујући снажном одговору на кризе, али је опоравак далеко испод пуног потенцијала.
Економске изгледе у кратком року оптерећује неизвесност узрокована геополитичким сукобима, као и упорна базна инфлација, посебно у сектору услуга, уз присутну разлику међу земљама.
Као фактори који су највећа препрека за повећање производног потенцијала у Европи идентификовани су старење становништва и спор раст радне снаге, ниске инвестиције у односу на капитални сток и ниска продуктивност.
Потенцијални раст би могао бити још слабији ако се не реше проблеми фрагментације и климатских промена, иако би ефекти могли да варирају од земље до земље.
У погледу политика за решавање ових проблема препоручује се прелазак на неутралан карактер монетарне политике, уз истовремено смањење фискалних дефицита, али без угрожавања привредног раста.
Потребно је омогућити јединствено тржиште робе и фактора производње и радити на стварању јединствене банкарске уније и јачања тржишта капитала, што значи отклањање постојећих баријера.
Требало би да фондови Европске уније подрже структурне промене и јавне инвестиције, док подршка земљама које нису чланице Европске уније за циљ би требало да има подстицање њиховог привредног раста и убрзање процеса конвергенције.
Треба направити приоритизацију средстава из фондова Европске уније и омогућити њихово веће и ефикасније коришћење, наводи се у саопштењу НБС.
Извор: Танјуг