Председник Европског савета Шарл Мишел је позвао је на убрзање процеса проширења ЕУ, наводећи да је уверен да је оно могуће до 2030. године, али је нагласио да то није само одговорност Уније, већ и кандидата за чланство „који морају да решавају своје спорове“.
Мишел је у интервјуу за European Newsroom (ENR), чији је Танјуг део, оценио да је у интересу ЕУ, уколико жели више стабилности, безбедности и просперитета у будућности, да не остави партнере са Западног Балкана у некој врсти „сиве зоне“, где, како тврди, неки други играју игре да дестабилизују регион и његове институције, као и ЕУ и њене „вредности и демократске принципе“, наводећи да је то питање политичке воље.
„Да, и даље сам апсолутно уверен и више него икад због најновијих геополитичких дешавања да је апсурдно да ЕУ не убрза (процес проширења)“, рекао је Мишел, на питање колико је реална његова изјава од прошле године да ЕУ и кандидати треба да буду спремни за проширење до 2030. године.
Али, нагласио је, то није само одговорност ЕУ. „Имамо свој домаћи задатак, то је оно што радимо са стратешком агендом. Покушавамо да се припремимо за ово будуће проширење и знамо да ће бити последица, укључујући у смислу финансијске солидарности, у смислу процеса доношења одлука, али постоје прагматична решења која су могућа ако бисмо имали заједничку и колективну политичку вољу да више напредујемо по овом питању“, рекао је Мишел.
Са друге стране, подвукао је, и земље кандидати имају свој домац́и задатак „и тачно знају шта морају да ураде“.
Они морају да прате правне тековине ЕУ, с једне стране, они морају да побољшају управљање, да се боре против корупције, како бисмо били сигурни да делимо исти правни оквир. То је оно што је у питању када тражимо од њих да направе реформе које су потребне. Они морају да решавају своје спорове и то је, такође, изазов“, рекао је Мишел.
Констатовао је и да су поједине балканске земље озбиљно напредовале у погледу реформи.
„Рекао бих да су вероватно најтежи спорови између њих, а понекад и спор између њих и неких од наших држава чланица. Ово је можда најизазовније, али ово је то питање политичке воље и уверен сам да ћемо пре или касније колективно схватити да морамо да решимо да те земље да гледају у будућност, јер имати њих у ЕУ ће се пре или касније схватити као главни приоритет“, навео је Мишел.
На питање да ли је ЕУ спремна за промене како би проширење постало реалност до 2030. године, Мишел је оценио да на нивоу лидера у ЕУ постоји свест да блок мора да се припреми за проширење.
„То значи да ће бити финансијских последица и последица у смислу европске солидарности. Ово је свакако политички изазов“, рекао је Мишел и додао да ако се узме пример Западног Балкана и упореди са величином ЕУ, „то и није тако тешко, ако постоји политичка воља да се апсорбује, са финансијске тачке гледишта Западни Бакан“, док је Украјина мало компликованија као земља од 40 милиона становника.
Када је реч о питању промене принципа једногласности приликом доношења одлука у вези са проширењем, Мишел је рекао да ствари нису „црно-беле“ да је принцип једногласности катастрофа, а преференцијална већина савршена, већ да је решење негде између.
У том контексту указао је да се у ЕУ за многе ствари користи принцип доношења одлуке квалификованом већином, а да је једногласност ограничена на неке специфичне теме, као што су спољни послови и безбедност.
„Али само желим да упозорим да, ако се пребрзо удаљимо од принципа једногласности, онда би ризик био, или би могао бити, да не уложимо напоре који су потребни за изградњу јединственог става. Врло брзо ризик би могао да буде да дође до извесне фрустрације за столом Савета ЕУ и Европског и подела би била нова нормалност“, сматра Мишел.
С друге стране, како је навео, принцип једногласности захтева много труда и одузима превше времена, али је ЕУ, захвајујући том принципу, уједињена.
Мишел је рекао да зато сматра да ствари нису „црно-беле“.
„Мислим да постоје паметни начини. На пример, мислим да оно што треба да се решава је ризик од могуће злоупотребе једногласности и права вета. У ствари, мислим да би требало бити могуће идентификовати неколико принципа како би се осигурало да се право вета заиста користи када су главни национални интереси озбиљно угрожени“, навео је Мишел и додао да је потребно да се пронађу „паметни начини“ да се задржи идеја да је „јединство добро средство“ које треба заштитити како би ЕУ била утицајнија, јача и моћнија.
Извор: Танјуг