Директор Института за европске студије Слободан Зечевић оцењује да посетом региону председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен жели да пошаље политичку поруку да је Западном Балкану место у ЕУ и спречи евентуални утицај Кине и Русије на том простору. Међутим, указује и да је посебно значајна порука коју ће председница ЕК послати Косову, будући да је Приштина прекршила, и још увек крши принцип слободе кретања робе из Србије, што је, како истиче, кажњиво по свим европским принципима и правима.
Зечевић наглашава да ће тема састанака Фон дер Лајен и лидера региона свакако бити и средства из Плана раста за Западни Балкан, намењена за убрзање привредног раста земаља бивше Југославије, плус Албаније.
„Мислим да се посета Урсуле фон дер Лајен јавља у контексту избора нове Европске комисије и нове председнице комисије, односно нове, али старе, која сада преузима други мандат на челу Европске комисије. Она долази да покаже да нова Европска комисија рачуна на регион, односно да је један од приоритета улазак држава Западног Балкана у ЕУ и да тај процес проширења није мртав“, наводи Зечевић за Косово онлајн.
Истиче да Фон дер Лајен жели да покаже да је ЕУ ту присутна и да евентуално спречи утицај Русије и Кине, односно евентуални улазак земаља Брикса које покушавају да постану атрактивне на овом подручју и да привуку, рецимо Србију, у своје чланство.
Главни циљ посете Фон дер Лајен региону, закључује, јесте порука да ће земље Западног Балкана ући у ЕУ и да је само питање времена када ће се то реализовати.
Зечевић оцењује да је Србија испунила све захтеве ЕУ за добијање средстсва из Плана раста.
Реформска агенда Србије је прихваћена, констатује он. „Ми смо већ направили реформску агенду и зна се шта су услови. Услови су мање-више свуда исти, код нас су да се омогући владавина права, дакле бољи рад правосуђа, да изборни процес постане још транспарентнији, јаснији без икаквих недоумица, значи реформе у изборном систему, реформе у области судства, усаглашавање законодавства са законодавством ЕУ, сарадња са њима“, наводи Зечевић.
Међутим, када је реч о Косову, сматра да та страна крши основне принципе о слободи кретања робе.Средства из Плана раста намењена су формирању јединственог тржишта и привредном расту, а Приштина, упркос томе, и даље није отворила све прелазе за робу из Србије, док на Мердару блокира проток дугим контролама и администрацијом.
„Када је реч о Косову ја стварно не знам како она мисли да реши тај проблем. Ми имамо један од основних услова за привредни раст Западног Балкана, не само да добијамо средства што је врло важно, да се направи јединствено тржиште на овом простору. Када ви видите понашање Приштине последњих година и сада у овом тренутку, када она и даље омета слободан проток робе између централне Србије и Косова, не знам шта мисли Урсула фон дер Лајен да им каже по том питању“, наглашава Зечевић.
У складу са европским нормама Приштина би, додаје, требало да плаћа одштету Србији за период док је на снази била забрана српске робе.
Пре свега, зато што је потпуно спречавала увоз српске робе, а сада спречава делимично што је, констатује Зечевић, потпуно по неким европским стандардима кажњиво и захтева одштету српским компанијама.
„Што је најгоре те српске компаније и нису само српске него су то компаније које су основала предузећа из ЕУ и то су филијале најчешће европских предузећа, најконкретнији пример је Хенкел, који има тзв. извоз на Косово који не би требало да има никакве препреке, чија роба би требало да прелази без задржавања, а сада роба чека на једном прелазу уместо на три и чека сатима. То је исто ометање слободног протока робе и кажњиво је у складу са законима и правима ЕУ“, указује он.
На питање да ли су санкције ЕУ према Косову препрека за исплату новца из Плана раста, Зечевић појашњава да је косовска реформска агенда „прошла“ код Европске комисије и Приштина нема никава ограничења у контексту коришћења средстава из Плана раста.
„Санкције Косову нису препрека за коришћење средстава из Плана раста. Они уопште не говоре о санкцијама као препреци. Те санкције служиле су да удаље представнике тог тзв. Косова и институција Албанаца у Приштини са неких догађаја које организује ЕУ. Када је реч о реформској агенди и ових шест милијарди евра које су на столу, Албанци на Косову добијају свој део који је чак нешто већи него онај који треба да добије Северна Македонија. Према томе они су тотално укључени у тај програм и никакве санкције се њих не тичу у том смислу“, закључује Зечевић.
Извор: Косово онлајн