За Србију опција размене територија као решење за косовско питање није прихватљива, а ни код Албанаца нема интереса за овакав исход, истиче виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Душан Пророковић за Косово онлајн.
Он додаје да би Русија, Кина и још неки други незападни актери ту опцију ставили са стране, јер би постојала могућност повећања конфликтних потенцијала на Балкану.
,,Не видим да је Русији у интересу да се повећава конфликтни потенцијал и да долази до нових конфликата на Балкану или макар нових криза. Кинезима тек то није у интересу пошто су они овде поприлично инвестирали. Све у свему, то је све на дугом штапу и врло тешко изводљиво”, наводи Пророковић.
Ни код европских фактора, како оцењује, нема тенденција да је размена територија прихватљива.
,,Напротив, све ово што Курти ради на северу Косова, он ради после усменог саглашавања са француско-немачким планом. Дакле, он то ради уз подршку европских партнера, рекао бих много више уз подршку Велике Британије него Фанцуске, делимично и уз подршку Немачке. Стање на терену се односи на интегрисање севера Косова у тзв. косовски институционални систем. Зашто би онда Курти уопште преговарао о размени територија? А, пошто нас чекају избори на Косову наредне године и све су прилике да ће Курти осигурати још један четврогодишњи мандат, та ствар просто не може ни доћи на дневни ред”, каже Пророковић.
Тему размене територија актуелизовао је некадашњи саветник за националну безбедност у администрацији бившег председника САД Доналда Трампа Џон Болтон, рекавши да је америчка позиција већ „неко време“ нада да би Србија и Косово могли да дођу до нечег прихватљивог за обе стране, укључујући ту размену територија, али према оцени Пророковића, ово треба узети у обзир као лични став Болтона, а мање као стратешку пројекцију.
Питање свих питања, међутим, како истиче, јесте да ли је размена територија прихватљива Србији.
,,Овде се пре свега ради о нашим интересима, о нашим идентитетским питањима, геополитичким виђењима, проценама како и куда ићи у наредним деценијама у врло нестабилном међународном окружењу. Не видим да је то нама прихватљиво. Прво због идентитетских питања. Сведоци смо свега што се дешава на Косову и Метохији и у случају поделе отворило би се заиста много врло непријатних, да не кажем катастрофалних ствари по нас. У питању је и отимање културне баштине и однос према преосталим Србима на том делу Косова који би ми признали. У питању је и позиционирање Косова у међународним односима. Требало би очекивати тужбе за геноцид или ратне злочине. Дакле, има пуно ствари због којих је то нама неприхватљиво”, мишљења је Пророковић.
Он указује и на питање гаранција које би Србија добила у овом сценарију и да ли би се оне поштовале. Како додаје, сведочимо томе да се гаранције дате Русији која је велика сила и стална чланица Савета безбедности УН, које су биле дефинисане Минским споразумима, уопште нису поштовале у Украјини, па ако неко то не поштује према Русији, поставља питање, зашто би поштовао према Србији.
Пророковић истовремено не види било какву спремност у европским државама, у Европској унији и Великој Британији да се разговара на ову тему.
,,Један план о подели већ је изнет пре неколико година, истина преко француских и немачких магазина. Тај план је подразумевао поделу не само територије Косова, него и територије уже Србије. Ту се помињу и Бујановац и Прешево и некакав специјални статус за Косовску Митровицу и још неке ствари везане за концесиона права, међусобна признања, неограничавања наступа у међународним односима… То се не би одиграло чак и када би био формални предлог на начин како ми замишљамо у Београду. Укључило би много индикатора и фактора и заиста не видим начин, чак и да постоји добра воља са свих страна да се то опосли. То је јако, јако сложен и компликован процес”, истиче Пророковић.
Извор: Косово онлајн