Научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Александар Митић оцењује да би турски председник Реџеп Тајип Ердоган могао да буде тај који има довољно утицаја да допринесе решавању проблема у региону, чија је, како каже, стабилност угрожена, пре свега, због изузетно радикалних хибридних мера које косовски премијер Аљбни Курти спроводи против српског народа на Косову.
Митић је, коментаришући посету турског председника Србији и Албанији, изразио наду да ће она имати већи допринос по стабилност Западног Балкана од претходне посете региону, када су, како подсећа, Косову испоручени дронови „бајрактари“.
Поред ситуације на Косову и понашања Приштине, истиче Митић, фактор дестабилизације на Балкану је и став политичког Сарајева према Републици Српској.
„Ситуација код нас је напета због изузетно радикалних, хибридних мера које Аљбни Курти спроводи против српског народа не само на само на северу Косова и Метохије, већ широм КиМ, које пролазе некажњено, уз прећутну подршку, некад и уз отворену подршку. То је оно што је главни фактор дестабилизације на Балкану. Други фактор дестабилизације је наравно покушај политичког Сарајева да притисне и увуче своје савезнике у даље притиске на Бањалуку, на Републику Српску, што, такође, може да изазове дестабилизацију. Дакле, на оба ова питању, Ердоган може да одигра политичку улогу. Ако већ Сарајево и Курти у Приштини не желе да сарађују са Београдом на начин који би допринео стабилизацији, онда хајде да покушамо да видимо да ли би Ердоган могао да буде тај који има довољно утицаја с обзиром на то да западне силе неће да учине ништа по том питању“, појашњава Митић за Косово онлајн.
Указује да на регион Западног Балкана негативно утиче и шири геополитички контекст, који ни мало није једноставан.
Опште је познато, напомиње, каква је ситуација на фронту у Украјини и да је напредак руске војске изузетно одлучан и неповратан. Када је реч о Блиском Истоку, постоје разни интереси да тамо сукоб ескалира, док се велике силе труде свим средствима да то спрече, додаје Митић.
Имајући у виду све те околности, научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду, сматра да је добро што Србија и Турска јачају своје везе.
„Оно што је јасно то је да је председник Ердоган рекао да се сарадња Србије и Турске заснива на економској сарадњи и да смо у златном добу када је у питању та сарадња. Јасно је, да када погледамо податке које су изнели и он и председник Вучић, да се ради о једном врло успешном узлазном тренду. Индустрија и сарадња на том плану је у великој мери била запостављена“, истиче Митић.
Ипак, подсећа да поред свих напора за јачање односа, Анкара и Београд имају потпуно супротне ставове када је реч о Косову.
„Наравно, знамо цео геополитички контекст и наш регионални контекст, поготову знамо контекст за питање КиМ. Чињеница је да је Турска испоручила ’бајрактаре’ тзв. Косову и да већ годинама ради на изградњи нечега што они називају пројекат некакве војске Косова, у потпуној је супротности са Резолуцијом 12 44 и свим могућим договорима унутар НАТО-а. Знамо да о томе не постоји ни консензус НАТО-а. Дакле, јасно је да је било неслагања, очигледно је да постоји упркос томе један врло висок степен поверења између два председника, када су успели да превазиђу ове несугласице и стратешка неслагања, пре свега око питањ КиМ“, наглашава Митић.
Подсећа да се погледи Србије и Турске разликују и када је реч о ситуацији у БиХ и да по том питању постоје историјски и стратешки различити поглед две стране.
Међутим, позитивно оцењује то што председник Ердоган има врло солидне односе са председником Републике Српске Милорадом Додиком.
„Ако и ту говоримо о некој евентуалној војној сарадњи, знамо да Федерација БиХ има доста развијенију војну индустрију од Републике Српске. Можда не би било лоше да се искористи ова прилика да се ојача војна индустрија Републике Српске и да то буде заједнички допринос безбедности и региона, и пре свега БиХ“, поручује познавалац политичких прилика у региону.
Србија и Турска, додаје, немају идентичене погледе ни на неке од кључних геополитичких питања, али се труде да ублаже разлике. „Видели смо да покушавају да умање те разлике по питању сукоба у Украјини и по питању сукоба у Гази. Београд и Анкара немају идентичне погледе, али се залажу за мирно решавање тих сукоба, за што бржи прекид ратних разарања. То је нешто што може да се каже да је позитивно“, оцењује Митић.
Као веома интересанантан моменат у односима између Србије и Турске, Митић издваја шири контекст скорашњег Самита Брикса у Казању.
„Знамо да за 10-ак дана почиње тај Самит, Знамо какав је став Турске по питању чланства у Бриксу. То је изненадило многе на Западу, а поготову што је Турска чланица НАТО. Можда је то нека врста охрабрења за Београд да се активније укључи у ту иницијативу“, сматра он.
Ердоган је пре Србије посетио Албанију, а Митић каже да таква одлука турског председника није изненађење будући да Анкара и Тирана имају дугогодишње стратешко партнерство. Пре свега имају исти став по питању Косова, а и обе земље су чланице НАТО, констатује.
„Мене не изненађује то што председник Ердоган посећује прво Албанију. Албанија је, иако је мање стратешки важна за Анкару, дугогодишњи стратешки партнер Турске. Знамо какав је став Турске по питању КиМ, знамо каква је улога Албаније по питању КиМ. Чињеница је да је Албанија као и Турска чланица НАТО и са те стране је разумљиво да је то била прва станица ове посете“, рекао је Митић.
Према његовим речима посета Ердогана региону може да значи да се Турска после дуго времена поново посвећује балканским питањима.
„Турска се очигледно, после фокуса који је имала последње три године на Украјину, проблеме на Црном мору, Газу, проблеме на Блиском Истоку, нерачунајући сва остала геополитичка питања у која је уплетена, након одређеног времена запостављања Балкана, после ове посете може се рећи донекле поново посвећује балканским питањима. Ми се сви надамо да ће то бити један конструктиван допринос, који ће бити различит од оног који смо имали прошле године када су илегалној војсци Косова, односно косовским Албанцима испоручили те дронове“, закључио је Митић.
Извор: Косово онлајн