Чин осликавања цркава на Косову разликује се од осликавања било где другде јер то превазилази естетику, будући да народ осећа да је осликавање цркве један од доприноса опстанку културе, изјавила је фрескосликарка Дуња Тадић, која већ 10 година осликава храмове на Косову.
Тадић је 2014. завршила мастер студије на Академији СПЦ за уметности и консервацију и убрзо потом је почела да ради на Косову.
„Пре него што сам добила прилику да осликавам храмове по Косову и Метохији, најпре сам их као туриста посетила. Имала сам велику срећу да могу да обиђем најпре све манастире и наша значајна места. То се десило, јер је моја цимерка имала неке пријатеље које су у том периоду, а и данас, били део хуманитарне организације Срби за Србе. За време студија на Академији имали смо стручне екскурзије у оквиру којих смо обилазили средњевековне манастире моравског и рашког стила код нас. Одувек сам размишљала о томе како би било лепо обићи Дечане и Пећку Патријаршију. То су за мене у том тренутку биле далеке ствари“, каже Тадић за Косово онлајн.
Додаје да је имала дубоко религиозно искуство када јој се указала се прилика да први пут оде и обиђе светиње на Косову.
„Људи који одлазе на Косово, памте то своје прво искуство и посете неких места попут Високих Дечана. То је невероватно искуство које је тешко објаснити, а које је изнад других прича и контекста у којем се налази Косово. То је једно дубоко религиозно осећање. Захваљујући тим познанствима, један од колега који је био део хуманитарних организација, дошао је на идеју пред крај мојих студија да тада заједно са хуманитарном организацијом којој је он припадао, донирамо живопис манастиру Девине воде. Тако смо 2013. или 2014. започели осликавање Цркве Свете Тројице у оквиру манастира Девине воде. Тако сам први пут отишла да радим на Косово“, наводи она.
Истиче да је након тога, у неколико наврата са паузама радила у манастиру Бањска, и то појединачне фреске за конаке.
„Радили смо и лунету изнад улазних врата у фрескотехници и након тога осликали комплетно Цркву Светог Георгија у Звечану и Цркву Усековања Главе Јована Крститеља у месту Рударе код Звечана. Потом сам радила метох манастира Соколица и Цркву Свете Петке у Церанској реци. Осликали смо и Цркву Светог Архангела Гаврила у Осојану. Убрзо смо се преселили јужно и имали прилику да осликамо Цркву Свете Петке у Доњој Будризи – то су већ енклаве у Гњиланском крају, крстионицу у Партешу и Цркву Светог Илије у Церници“, набраја поносно Тадић.
На питање како изгледа боравак на Косову и у енклавама, да ли се осећа безбедно и да ли се сусретала са војницима Кфора, Тадић каже да је прошло већ 10 година од њеног првог одласка на Косово, те признаје да је у почетку осећала страх, којег се убрзо ослободила, те да није имала проблема, али да је било понеког „чудног погледа“.
„Када осликавате цркву, то подразумева значајан временски период проведен у самом месту. Ми живимо са тим људима већ дуго. Врло често смо смештени код њих у кућама, позивани смо на њихова славља. Преплетени смо са њима. Што се тиче безбедности, у почетку сам имала страх због неких предрасуда. Али, након тога, заиста се нисам плашила. Моје искуство је такво, никада нисам имала проблема нити разлога да се осећам угрожено. Ми смо чак често били смештени у једном албанском хотелу надомак Гњилана. Ти људи су врло љубазни према нама. Кад вратим филм, доста тога имам у искуству и било је неких изолованих случајева, али осим чудних погледа, не могу да кажем да ми се нешто лоше десило“, присећа се она.
Када сумира утиске, каже да је фрескописање на Косову веома посебно и разликује се од сваког другог искуства, јер то људима са Косова значи опстанак.
„Сам чин осликавања цркава на Косову се доста разликује од осликавања било где другде. На Косову то има потпуно друго значење, превазилази естетику или неке друге циљеве. То је значајан догађај. Тај народ осећа да је осликавање цркве уствари један од доприноса опстанку културе, да не кажем народа, јер би то могло претенциозно да звучи. Народ је окупљен око цркве и њима је то страшно важан догађај. Они су невероватно захвални, па се ја ‘огребем’ од њих о тај смисао који се само тамо дешава на такав начин. То је њима страховито важно и не може на исти начин да буде значајно на другим местима која се не сусрећу са проблемом опстанка“, закључила је Тадић.
Извор: Косово онлајн