Рат између Хамаса и Израела почео је 7. октобра прошле године нападима на Израел из појаса Газе, а како се испоставило, то је највећи ратни сукоб на Блиском истоку од Јом Кипур рата 1973, са највећим бројем жртава у историји арапско израелских сукоба уопште.
Рачуна се да је у рату који и даље траје до краја септембра ове године погинуло више од 43.000 особа, од чега 41.431 Палестинац, огромном већином у Појасу Газе. Више од половине објеката у појасу Газе је уништено, а готово читава популација Газе је расељена, приближно 2,3 милиона људи.
Рано ујутро 7. октобра 2023. палестински екстремисти Хамаса, Народног фронта за ослобођење Палестине, Исламског џихада, извршили су из појаса Газе упад унутар Израела, који је бруталношћу запрепастио свет. За момент напада одабрана је годишњица Јом Кипур рата 1973, односно јеврејски верски празник.
Почев од 6.30, ујутро 7. октобра, на Израел је испаљено, по тврдњама Хамаса 5.000 пројектила. По израелским изворима било их је око 3.000. Циљани су највише простори око појаса Газе, као Ашкелон северно од Газе, али и други као Гадера западно од Јерусалима, Херцилија северно од Тел Авива, сам Тел Авив.
Терористички напад екстремиста Хамаса, припадника Бригаде Ал Касам, на цивиле довео је до уклањања, убиства 1.195 лица, од чега 815 цивила, Израелаца и нешто странаца. Заробљена је 251 особа и одведена унутар појаса Газе, као таоци. Био је то најразорнији терористички напад на израелске цивиле у историји арапско израелског сукоба.
Напад се догодио копненим путем, са мора, из ваздуха. Око 3.000 палестинских терориста продрло је тада у Израел, мотоциклима, аутомобилима и другим возилима. Са мора, коришћени су глисери, на Зиким је извршен амфибијски напад. Из ваздуха су коришћени дронови, параглајдери. Истог дана, увече, на Израел је испаљено још око 150 пројектила.
Убијени су цивили у оближњим пољопривредним заједницама, кибуцима, куће запаљене, отети бројни цивили као таоци. Било је иживљавања, сакаћења, масакрирања, отимана су и деца. Приликом напада на Нетив ХаАсара, мошаву, пољопривредну кооперативу смештену северно од појаса Газе, убијене су 22 особе. У нападу на кибуц Беери, источно од Газе, 132 особе су убијене, од чега 101 цивил, а бројни су нестали. Током напада на Нир Оз, јужно од Беере, отета је или убијена приближно четвртина од 400 становника тог кибуца.
Током упада терориста Ал Касема, борбене групе Хамаса, на музички фестивал Супернова одржаваног на отвореном у близини Реима, ујутро тог 7. октобра, убијено је 364 лица, од чега 17 припадника снага безбедности, а 40 особа је отето.
Израелске снаге реаговале су убрзо након напада, прво дејствима из ваздуха, око сат након почетка борби. Потом је покренута операција израелских снага названа „Гвоздени мачеви“ у појасу Газе. Мобилисане су десетине хиљада резервиста, проглашено је ванредно стање на простору 80 километара око Газе.
Паралелно, израелска електропривреда, иначе извор за око 80 одсто електричне енергије унутар појаса Газе, прекинула је снабдевање. Истовремено, Израел је појачао обезбеђење и на Западној обали, као и уз гранични појас према Либану или Сирији.
Израелске снаге су гађајући појас Газе циљале објекте Хамаса, војне објекте, тунеле. Већ 9. октобра израелске снаге саопштавају да је погођено 426 мета Хамаса, као Беит Ханун. Истог дана најављена је потпуна блокада појаса Газе. Тог дана Јоав Галант, министар одбране Израела, изјављује „Ми се боримо против људских животиња и поступамо у складу с тим“ што је изазвало згражавање широм света.
Под притиском Вашингтона, блокада је попустила, па је од 19. октобра дозвољено допремање хуманитарне помоћи у Газу, што је започело, скромно 21. октобра.
Израелске снаге су 13. октобра позвале на евакуацију цивила из града Газе, на потез јужно од Вади Газе. Дат је рок од 24 сата за повлачење. Тврдили су притом да Хамас спречава извлачење цивила и да њих и здравствене објекте и возила користи као „живи штит“. Приликом бомбардовања простора јужне Газе, 17. октобра, по палестинским изворима, погинуло је више од 70 лица, укључујући комплетне породице. Остао је споран узрок експлозије у болници Ал Ахли.
Копнени напад преко 100.000 израелских војника започео је 27. октобра. Према палестинским изворима гађан је простор око болнице Ал Кудс, где је било смештено око 14.000 цивила.
Сутрадан, гађан је избеглички камп Џабалија, када је страдало око 50 лица. По израелским изворима, међу погинулима су били и важни заповедници Хамаса и други екстремисти, који су користили тамошњи систем, мрежу подземних тунела.
Џабалија је поново бомбардована 31. октобра, када је разорена и зграда у центру Газе у којој је погинуло 106 цивила, од чега, како је саопштено, око половине деца. Приликом напада на избеглички камп Џабалија 18. новембра страдало је око 80 особа. У то време погођен је и конвој Лекара без граница, при чему су два лица погинула.
Дана 22. новембра усаглашено је, посредовањем Катара, примирје на 4 дана, почев од 24. Рок је потом продужен. Споразум је одредио ослобађање 50 талаца држаних у Гази и паралелно пуштање 150 заточених Палестинаца. Уз међусобне оптужбе за кршење примирја непријатељства су настављена 1. децембра.
У рукама палестинских милитаната, као таоци, задржано је 85 мушкараца, 13 жена, двоје деце. Израелске трупе надаље су напредовале до центара Кан Јуниса, Џабалије и другде. Палестински цивили евакуисали су се јужније у Рафу. Тада се догађа, 7. децембра, притварање 150 палестинских мушкараца, а још десетина 10. децембра. По израелским изворима били су то милитанти Хамаса који су се предали. То је време када се појављују снимци мушкараца скинутих до доњег веша, који су обишли свет.
Првог дана 2024. израелске снаге су се повукле из северне Газе. Појављују се информације да је структура Хамаса на том потезу углавном нестала. Двојица новинара Ал Џазире погинула су у ракетном нападу 7. јануара. Сутрадан израелски тенк гађа објекат са хуманитарним особљем, јасно обележен.
Најтрагичнији дан за израелске војне формације био је 22. јануар 2024. када су погинула 24 војника, приликом урушавања једне зграде. Није било јасно да ли је то изазвано артиљеријским дејствима или постављеним минама. Један конвој ОУН (UNRWA), израелске снаге гађају, са мора, 5. фебруара, што је обуставило њихове активности на три седмице.
Дана 12. фебруара израелске трупе започињу систематско бомбардовања Рафе. Крајем месеца, 29. фебруара, преко стотину Палестинаца је убијено, а 750 рањено у реду за храну, југозападно од Газе.
Израелске снаге притвориле су новинара Ал Џазире Исмаила ал Гула, 18. марта, са око 80 других лица, међу којима друге новинаре, медицинско особље. Опрема им је конфискована и уништена. Ал Гхул је убрзо пуштен али је погинуо приликом извештавања о убиству лидера Хамаса Исмаила Ханијеа, 31. јула 2024, у близини Ханијеове породичне куће у Ал Шатију на северу Газе.
Дана 1. априла, седам хуманитарних радника, Британци, Пољаци, Аустралијанци, Ирци, страда у израелском ваздушном нападу јужно од Деир ал Балаха. Истог дана Израел је бомбардовао циљеве у и око Дамаска, укључујући иранску амбасаду. Иран је потом покренуо серију ваздушних напада на Израел. До 15. маја, према проценама, приближно 600.000 лица побегло је из Рафе. Након тога, Међународни суд правде, 24. маја, пресуђује да Израел мора зауставити офанзиву у Рафи. Приликом израелског напада, 8. јуна, на избеглички камп Нусеират, погинуло је 274 Палестинца. Четири таоца су ослобођена.
После наредбе евакуације Кан Јуниса, до августа 2024. године, чак 84 одсто Појаса Газе било је простор на ком је наређено повлачење цивила. Јоав Галант је 10. септембра изјавио да је Хамасово оружано крило углавном разорено, али да надаље учествује у побуни у Гази. Тада је заправо најављено преусмеравање тежишта израелских активности на север земље, против Хезболаха. Два дана потом израелске команде саопштавају да је Хамас уништен у Рафи, укључујући командни ланац, да је 2.308 милитаната уклоњено и уништио 13 км тунела.
На Западној обали такође су се паралелно догађали инциденти, уз бројне жртве. Израел је 28. августа покренуо војну операцију у северном делу Западне обале, најмасивнију у последњих две деценије. У Израелу се притом догодило више терористичких напада, као 30. новембра 2023, када су убијена три цивила, а 11 је рањено, на петљи Гиват Шаул у Јерусалиму. Хамас је преузео одговорност. Два израелска цивила су убијена а четири рањена у Кирјат Малахију, 16. фебруара 2024.
Хезболах је из Либана већ 8. октобра 2023. започео артиљеријске нападе на Израел, на фарме Шеба. Свакодневни окршаји прелили су се и на Голан. Процењује се да је расељено око 500.000 лица у Либану и више од 96.000 у Израелу.
Дана 17. септембра 2024. најмање 12 лица је погинуло а хиљаде је рањено, широм Либана и Сирије пошто су експлодирали пејџери у поседу Хезболаха, у склопу спектакуларне тајне операције израелских служби. Повређен је и ирански амбасадор у Либану Мојтаба Амани. Сутрадан је истоветна операција настављена широм Либана.
Израел је два дана потом извео ваздушне напад на Бејрут. Убијен је командант Хезболахових операција Ибрахим Акила, и још 45 лица. Седам дана доцније на истоветан начин погинуо је лидер Хезболаха Хасан Насралах.
Израел је гађан и из Јемена, од стране тамошњих шиитских милитаната Хута, као 19. јула, дроном који је пао у близини амбасаде САД у Тел Авиву, када је 10 особа рањено.
Извор: Танјуг