Суђење у случају Слађана Трајковића кога Специјално тужилаштво терети за наводни ратни злочин почињен над цивилним становништвом у периоду од 1998. до 1999. године у општини Вучитрн враћено је на почетак због промене судског већа.
Ново судско веће чине судија Нгадхњим Арни, Арбен Хоти и Куштрим Шити.
У судници су присутни адвокати Јелена Кривокапић и Дејан А. Васић, као и његова породица.
Такође, присутни су сведоци и оштећени, као и тужитељка Фљорије Шамоли.
Суд је одлучио да се сведоци не испитују поново, већ ће се користити изјаве које су дате раније, са чим се сложио и адвокат Дејан. А Васић.
Адвокат Васић је уводне речи искористио да у кратким цртама упозна судско веће са личношћу Слађана Трајковића у форми захтева за ванредно преиспитивање мере судског притвора.
„У току поступка до сада саслушан је одређени број сведока и ја сам сигуран да сте ви упознати са овим сведоцима. Један члан већа, уважени судија Арбен Хоти имао је прилике да лично присуствује саслушању ових сведока и ја сам сигуран да он може да упозна остале чланове новог већа са саслушањем ових свдока, нарочито у погледу стварања судијског уверења о кредибилности саслушаних сведока. Ви, предсендиче знате да је читање записника једно, а сасвим друго визуелни поглед на свдоке који одговарају на питања тужилаштва, одбране и оптуженог. Господин Арбен Хоти као искусан судија моћи ће да вам пренесе своје импресије о начину на које су изјаве даване“, рекао је он.
Такође је изнео утисак одбране о сведоцима. „Оно што је утисак одбране је да сведоци Б.Х., М.Г., Ш.Б., Б.Т., А.Ћ., В.К. нису успели да на кредибилан начин потвде наводе из става другог оптужнице и става четири оптужнице. Што се тиче става првог, суд до данас није успео да позове било кога од сведока који би се о ставу првом изјаснили“, рекао је Васић.
Замолио је суд да провери претходне доставнице које је претходно веће покушавало да достави сведоцима који се тичу првог става оптужнице.
„Ово говорим у погледу основане сумње, у погледу става првог, другог и четвртог оптужнице, о ставу трећем, као што сам већ најавио пред претходним већем, оптужени ће се у свом исказу изјаснити и објаснити суду све што је везано за догађаје на гробљу у Вучитрну. Хоћу рећи да је основаност сумње од подизања оптужнице, до данашњег дана, окрњена-умањена и да увидом у исказе ових сведока не можемо говорити да постоји основана сумња за други став оптужнице и за став четири, обзиром да се овај део базира на изјавама потпуно некредибилних оштећенх страна“, ркеао је Васић.
Он је потом поновио да суд као разлог зашто не дозвољава Трајковићу кућни притвор користи двојно држављанство које оптужени поседује и подсетио да сваки грађанин Косова који је рођен пре рата има двојно држављанство, али да се та чињеница користи „једино кад је потребно да се неком Србину одреди притвор“.
„Ја бих волео да суд заузме став о разлозима које ћу сада навести, а који су у складу са чланом 171 став два који суду належе да одреди блажу меру, онда када се блажом мером може обезбедити несметано вођење кривичног поступка. Сматрам да би суд морао да учуни једну разлику у односу на оне који су притворени који су становниц Косова и који заиста на Косову живе, када кажем, заиста на Косову живе, онда под тим сматрам да су апсолутно сви животни интереси конкретног оптуженог везани за Косово, као што је то случај са Слађаном“, рекао је Васић.
Истакао је да је породица Трајковића присутна на сваком рочишту и да живе и раде на Косову. „Цела његова породица има само један захтев који судији упућујем данас ја у име Слађаново, моје и моје колегинице Јелене Кривокапић, да се Слађану дозволи одбрана са слободе“, рекао је Васић.
Васић је потом образложио где живи и ради сваки члан Трајковићеве породице.
„Мислим да су се две године касније стекли услови за замену мере судског притвора мером кућног притвора. Ја бих волео да ми суд уколико овај захтев одбије, бар нађе за сходно и објасни зашто две године нико о овим разлозима никад ранијеније рекао ни реч. Променила су се три председника већа, а ја сам све ово понављао бар сто пута, а да ми нико на то никад није одговорио ни реч. Једино што ми је речено је да има двојно држављанство“, рекао је Васић.
Подсетио је да је одбрана понудила јемство у износу од 30.000 евра. „Ово је износ који би породица могла да обезбеди кроз кредите чиме би оптеретили све што поседују, али његов син и његове ћерке, његова жена спремни су да подигну кредит у овом износу само да би се Слађану дозволила одбрана са слободе“, рекао је Васић.
Слађан Трајковић је у уводној речи истакао да живи на Косову, да никада није имао проблем ни са ким и да нема намере да бежи, те да му није пало на памет да оде са Косова. Он је истакао да се слободно кретао целим Косовом.
„Ја стојим иза речи свог адвоката, такође могу да вам кажем да сам један од омиљених грађана српске националности од стране Албанаца. Око 200.000 Албанаца ме сигурно зна, никад нисам имао проблем, ја сам са мојом породицом седео у ресторане где седи по 500 Албанаца, био сам позиван за време ифтара да будем са породицеом гост, такође, када би се распитала полиција тужилаштво и Основни суд сазнали би да сам 2011. године спасио Бошњачку махалу да се не запали од стране навијача после утакмице Турска-Србија“, рекао је Трајковић.
Такође рекао је да се слаже са адвокатом и да је његово бекству немогуће. „Са леве стране моје куће стоје две патроле код општине, пре тога има још једна патрола одмах близу моје куће где је ватрогасна станица, са десне стране има две патроле које су нон стоп ту 30 или 20 метара до моје куће“, истакао је он, појашњавајући:
„Хоћу да кажем да је моја кућа буквално опкољена од стране полицијских патрола и стога се слажем са захтевом адвоката и са свим оним што је рекао. Немам намеру да бежим, нити ми је пало на памет да одем са Косова, ја ништа немам у Србији, све моје што имам, оно што ми вреди духовно и материјални је овде на Косову“, рекао је Трајковић.
Наставак суђења заказан за 26. и 29. новембра и 11. децембра.
Слађан Трајковић је ухапшен 15. децембра 2022. године у Северној Митровици и од тада се налази у притвору. Специјално тужилаштво Косова је против њега подигло оптужницу за ратни злочин над цивилним становништвом у периоду од 1998. до 1999. године, у селу Резник у општини Вучитрн и околним селима.
Извор: Косово онлајн
