Вучић обишао Велики хадронски сударач који развија ЦЕРН: Поносан сам на тимове из Србије који учествују у највећем научном експерименту  

РТС

Председник Србије Александар Вучић обишао је Велики хадронски сударач, огромни подземни акцелератор честица, који се налази у месту Сеси, близу француско – швајцарске границе.

 Вучића су дочекали сарадник на пројекту Компактни мионски соленоид (ЦМС) Предраг Миленовић, портпарол, сарадник на ЦМС пројекту Готије Хамел де Монтшанало и сарадник ЦЕРН-а и сарадник на ЦМС пројекту Вукашин Милошевић.

Заједно са председником Вучићем у обиласку били су министарка науке, иновација и технолошког развоја Јелена Беговић, као и српска делегација.

Танјуг

ЦЕРН је највећи центар за истраживање елементарних честица, основан 1954. године и он има 23 држава чланица, док са 38 држава има уговоре о сарадњи. ЦЕРН је најпознатији управо по свом огромном подземном акцелератору честица, познатом као Велики хадронски сударач (Large Hadron Collider, LHC) који ради од 10. септембра 2008. Смештен је у кружном тунелу обима 27 километара, на дубини од 50 до 175 метара испод француско-швајцарске границе, у близини Женеве.

У ЦЕРН-у се сада развија акцелератор друге генерације, под називом „ХЛ-ЛХЦ“ са високом луминозношћу, а надоградња ће омогућити повећање броја судара протона за најмање пет пута.

„Поносан на Србију и задивљен оним што сам видео у Великом хадронском сударачу, знајући да и наша памет учествује у највећем научном експерименту нашег времена. Србија, као пуноправна чланица ЦЕРН-а, са поносом истиче да су њени тимови дали велики допринос истраживањима која се врше управо овде, у највећој и најсложенијој лабораторији на свету, а поготово кроз активно учешће у једном од најкомплекснијих глобалних научних и технолошких истраживања која су икада спроведена“, написао је Вучић на својој Инстаграм страници.

ЦЕРН је највећи центар за истраживање елементарних честица, основан 1954. године и он има 23 држава чланица, док са 38 држава има уговоре о сарадњи.

У Државном дата центру у Крагујевцу крајем 2023. године потписан је Меморандум о разумевању о сарадњи у увођењу и експлоатацији Глобалне LHC рачунарске мреже, којим је Србија постала део глобалне рачунарске мреже Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).

IT експерти Србије из Канцеларије за IT и еУправу, Државног дата центра, као и научници из Србије и ЦЕРН-а од тада интензивно раде на техничким аспектима успостављања чворишта, тзв. Tier-1 центра, намењеног за чување, обрађивање и анализу научних података са Великог хадронског сударача (LHC – Large Hadron Collider) у ЦЕРН-у.

„Успостављање Tier-1 центра у Србији планирано је током 2025. године и представља значајан корак који ће нашу земљу позиционирати као 10. у Европи, а 15. на свету која ће постати део Глобалне LHC рачунарске мреже и уједно нашу земљу ставити у ранг са најнапреднијим IT земљама света“, рекао је раније бивши министар телекомуникација Михаило Јовановић.

16:47 – Србија ће дуплирати новац који се улаже у ЦЕРН

Председник Србије Александар Вучић најавио је данас у Женеви на обележавању 70 година постојања Европске организације за нуклеарна истраживања – ЦЕРН да ће Србија двоструко повећати новац који се улаже у ЦЕРН и позвао све земље чланице да повећају та средства.

Вучић је честитао ЦЕРН-у годишњицу и истакао да представља земљу која је пуноправни члан, као и да многи српски физичари и инжењери долазе ту и сарађују са ЦЕРН-ом.

принтскрин

„Могу вам рећи да се у мојој земљи суочавамо са великим проблемом у погледу образовања и да смо научили много од Урсуле вон дер Лајен и Швајцарске о систему дуалног образовања“, рекао је Вучић.

Указао је и да због развоја вештачке интелигенцији и производње електричних возила нећемо моћи у Србији да произведемо довољно струје у будућности ако не доведемо модуларне нуклеарне реакторе у нашу земљу.

„А како то да урадимо, јер сваке године имамо све мање и мање нуклеарних физичара, нуклеарних инжењера, а у исто време губимо студенте рударства и геологије, јер је то постало чудно и непопуларно због овог популарног зеленог покрета. Не знам шта ћемо да радимо, али видим да, а не говорим само у име моје земље, већ и у име целе Европе, да многи бројеви тих научника опадају, док код Кинеза тај број расте, ми немамо то што они имају и сви се понашамо помало размажено као да је све добро и у реду и да ће све бити боље“, навео је Вучић.

Нагласио је да је ЦЕРН најбољи пример по ономе што су урадили, као и да се Србија управо томе придружила.

„Али молим вас да само видимо шта можемо да учинимо, а треба да учинимо много више како бисмо преживели. Урсула је рекла вама најбољу вест, а то је да ће издвојити више новца за ЦЕРН. Ми дајемо мали допринос, али редовно плаћамо све наше обавезе и двоструко ћемо повећати ниво новца који ћемо уложити у ЦЕРН. То ће и даље бити безначајно у поређењу са оним што је Урсула обећала, али ако би сви остали учинили исто, то неће бити тако безначајно“, поручио је Вучић.

Европска организација за нуклеарна истраживања – ЦЕРН, започела је прославу 70. годишњице постојања 29. септембра.

Од 1954. хиљаде најбољих светских научника и младих умова окупљају се у Швајцарској пре свега да би истражили како функционише универзум. Њихова истраживања помогла су у изради снажнијих рачунара и микрочипова, побољшању технологија у здравству, енергетици и унапредила су анализу великих количина података, квантно рачунарство, суперпроводљиве магнете и хлађење угљен-диоксидом за рачунаре.

ЦЕРН је можда најпознатији по свом огромном подземном акцелератору честица, познатом као Велики хадронски сударач (Large Hadron Collider, LHC) који ради од 10. септембра 2008. Смештен је у кружном тунелу обима 27 километара, на дубини од 50 до 175 метара испод француско-швајцарске границе, у близини Женеве.

У ЦЕРН-у се сада развија акцелератор друге генерације, под називом „HL-LHC“ са високом луминозношћу, а надоградња ће омогућити повећање броја судара протона за најмање пет пута.

Извор: Танјуг

Related posts

Ноћна лига у малом фудбалу у Готовуши окупила 20 екипа

Зеленски: Да је Путин желео да оконча рат, не би подстицао енергетску блокаду Украјине

Баскеташи Србије у четвртфиналу Европског првенства

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Опширније