Заменица генералног директора Сектора за платни систем Народне банке Србије Анастасија Васиљевић изјавила је да придруживање Србије зони SEPA (Single EURO Payment Area) води до кључног циља, а то је бржи и ефикаснији платни промет са иностранством, првенствено са ЕУ, као и са економијом Западног Балкана.
Васиљевићева је рекла за Танјуг да SEPA подручје обухвата 36 европских држава, укључујући неколико држава и територија које нису део ЕУ или нису део зоне евра.
„SEPA доноси сет правила и стандарда које уређују извршавање безготовинских плаћања унутар тог подручја. Прикључење Србије SEPA подручју значиће да смо ми прихватили тај сет стандарда и правила, као и да ћемо их се придржавати приликом вршења плаћања унутар тог SEPA подручја“, изјавила је она.
Србија је поднела нацрт апликације за прикључење SEPA подручју на прелиминарно мишљење Европској комисији и Европском платном промету и додала да су је представници Светске банке оценили као најтемељнију и најкомплетнију.
„Посебно имајући у виду да смо ми једина економија, односно држава региона која је уз апликацију приложила усвојене законе у Скупштини и прописе које су већ донети“, навела је Васиљевић и додала да су неке економије доставиле нацрте прописа, а да је Србија приложила већ усвојене прописе.
Према њеним речима, до овог циља нас деле две фазе. „Прва фаза представља испуњење правних предуслова. Друга је фаза техничког повезивања које са платном инфраструктуром ЕУ, конкретно на нивоу економија Западног Балкана, је договорено да се повежемо на платну инфраструктуру за инстант плаћања Европске централне банке познатијом под називом TIPS“, објаснила је она, напомињући да та инстант плаћања омогућавају да корисници виде прави бенефит.
Додала је да је то наша кључна предност јер смо ми, како је рекла, „једина економија региона која има успостављен систем за инстант плаћања“.
С обзиром да је у Србији званично средство плаћања динар, а не евро, истакла је да то не представља никакав проблем и нагласила да у целом овом процесу, види предности како за грађане, тако и за привреду.
Што се тиче прикључења SEPA подручју, како је рекла, „одрадили смо све што је до нас“ и објаснила да се критеријуми односе пре свега на ускађеност наших прописа са прописима у области пружења платних услуга, банкарства, спречавања прања новца и финансирања тероризма.
„Ми смо у потпуности ускађени са свим европским директивама и релевантним прописима и међународним стандардима и препорукама“, указала је она. Како је навела, „реформу законодавног оквира започели смо 2014. доношењем закона о платним услугама, који је измењен у јулу ове године чиме смо се потпуно ускладили са европском регулативом у тој области“.
Када је реч о економији Западног Балкана, каже да ће се и оне придружити овом подручју и да ће се технички повезати са платном инфраструктуром ЕУ.
„Србија је у предности јер једини имамо развијен овај систем за инстатнт плаћања. Спремни смо да подржимо економије региона како бисмо заједно, што пре, ушли у SEPA подручја и повезали се на све системе Европске централне банке“, навела је она. Објаснила је да банке неће имати проблеме преласка у ову зону, наводећи да је то за њих корисно јер ће корисницима понудити савремени сервис, као и да ће моћи да развијају бројне друге услуге.
„Светска банка је истакла да уколико би дошло до смањења трошкова новчаних дознака за три одсто то би довело до уштеде од пола милијарда евра на нивоу економије Западног Балкана. Додатно да уколико би се повећала и та безготовинска плаћања за 10 процената, да би се сива економија смањила за два осто, што је свакако значајно“, навела је она.
Према њеним речима, ово је још један корак ка побољшању стандарда грађана и олакшаној спољнотрговинској размени са ЕУ, као и са економијама Западног Балкана.
Извор: Танјуг