Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас на седници Одбора за финансија у Скупштини Србије да је основ за припрему ребаланса за ову годину била економска ситуација и програм Србија 2027 и Експо, што ће, како је напоменуо, бити и основ за припрему буџета за 2025. годину.
Мали је рекао да су јасно дефинисани приоритети које држава следи и које жели да остваримо до 2027. године.
„Имамо веће приходе од 132,5 милијарди динара, хтели смо на прави начин да расподелимо те приходе на оно што је приоритет и што омогућава даљи, убрзани раст, развој и модернизацију наше економије“, рекао је Мали у Скупштини Србије.
Министар је навео да је стопа раста БДП-а у првих шест месеци показала да је Србија друга најбрже растућа земља у Европи, оцењујући да је то велики успех, те да је наша земља одмах иза Малте са 4,3 одсто раста БДП-а.
Према његовим речима, циљ је да се тај раст убрза и да се иде на 4,5, 5, 5,5 или шест одсто раста БДП-а како би се убрзао квалитет животног стандарда и квалитет инфраструктуре у Србији.
„Ми ћемо стопу раста БДП-а до краја године имати негде око 3,7, 3,8 одсто, бићемо међу топ три, топ четири земље у Европи. Од 2018 године до данас, Србија је међу пет најбрже растућих економија у Европи. До 2017. године смо пролазили кроз тешке реформе због неодговорности претходне власти“, рекао је Мали.
Навео је да је кумулативна стопа раста БДП-а 22,2 одсто и да је Србија међу топ пет земаља,
„Ове године очекујемо 75 или 76 милијарди евра БДП-а у Србији. До краја 2027. године обећали смо да циљамо тај високи циљ од чак 100 милијарди евра. Поређења ради 2012. године је био 33,4 милијарде евра. Расту нам и плате, расту нам и пензије“, навео је министар.
Такође је указао да у првих шест месеци индустријска производња расте 2, 5 одсто, те да је раст диверсификован кроз све делатности што даје сигурност да се на прави начин води економска политика.
Мали је рекао и да је стопа запослености 51,4 одсто и да никада већи број запослених није био, док је стопа незапослености у другом кварталу ове године износила 8,2 одсто.
„При томе, никада више новца не улажемо, осим када су наравно плате и пензије у питању, у оно што је грађанима важно, што је привреди важно, а то је квалитет инфраструктуре. Додатних 111 милијарди динара је у ребалансу буџета који је данас пред вама издвојено за капиталне инвестиције“, рекао је Мали.
Мали је прецизирао да је са тим подизањем нивоа улагања у капиталне инвестиције, њихов удео у БДП у 7,9 одсто.
Министар је навео да је у овом тренутку стопа јавног дуга 49,8 одсто, подсетивши да је ниво Мастрихта 60 одсто.
„Одржали смо и чувамо макроекономску стабилност, са тим се нећемо играти и сваки динар и кредита који узимамо усмерен је, не у потрошњу, исплату, плате и пензије као до 2012. године, него управо у капиталне инвестиције које, с друге стране, подстичу раст нашег БДП-а, повећавају броја људи који раде, самим тим повећавају приходе у буџет“, рекао је Мали.
Мали је навео да је у првој декади ниво страних директних инвестиција био 3,2 милијарде евра, што је 12 одсто више у односу на исти период прошле године, а да је претходна година била апсолутно рекордна са 4,5 милијарди евра страних директних инвестиција.
Он је додао да је курс стабилан, додајући да је то било једно од најважнијих оруђа које је Србија имала у борби против растуће инфлације која је дошла споља.
„Имамо никада веће девизне резерве, преко 28 милијарди, имамо резерве злата такође, преко 42 тоне, ако се не варам, тако да са те стране и по питању монетарне политике имамо стабилност која нам је неопходна да заједно монетарна и фискална политика раде на расту наше економије и на повећању броја радних места, наравно самим тим утичући и на раст животног стандарда грађана Србије“, рекао је Мали.
Подсетио је да је на на седници Социјално-економског савета, донета одлука да се иде са повећањем минималне зараде од 1. јануара наредне године за 13,7 одсто.
„Први пут смо се сложили и успели да изједначимо минималну зараду са минималном потрошачком корпу, мислим да је то изузетно важно“, рекао је Мали.
Такође, од 1. јануара подиже се и износ, неопорезиви део дохотка, што је веома важно за послодавце како би даље наставили да запошљавају раднике.
Мали је навео да је ребалансом највише средстава од министарстава добило Министарство пољопривреде.
„Заједно са овим законом, пред посланицима Народне скупштине наћи ће се и закон о финансијској помоћи породицама са децом где подижемо накнаду за прворођено дете, за другорођено дете и тако даље“, рекао је Мали.
Навео је да се за прворођено дете од 1. јануара добија 500.000 динара и да је кроз ребаланс издвојено 25, 6 милијарди динара да би се права родитеља испоштовала.
Мали је казао да ће бити више новца за екологију, већи износ је издвојен за културу, за науку, за здравство такође, док је за Војску Србије издвојено 48,6 милијарди динара.
„Знате да смо потписали уговор за набавку 12 нових Рафал авиона из Француске“, подсетио је министар.
Када је реч о дефициту, како каже, добио је извештај Фискалног савета, који каже да се иде са мало већим дефицитом до 2,9 одсто у односу на 2,2 одсто који је првобитно планиран ове године, али да то ни на који начин не угрожава макроекономску стабилност.
Такође, рекао је да се ради са ММФ веома блиско и да долазе прве недеље октобра, да се види на који начин ће се дефинисати још један споразум са њима у наредне две-три године, како би се наставиле даље структурне реформе.
„Први пут у историји, ако видите све три кредитне рејтинг агенције, на један смо корак од инвестиционог рејтинга, дакле, то је најобјективнији, најважнији, најбољи показатељ да водимо исправну водимо политику и с друге стране да су нам јасно дефинисани приоритети које следимо и које желимо да остваримо до 2027. године“, рекао је Мали.
Ивковић: Ребаланс буџета за ову годину реалистично пројектован
Вицегувернер Народне банке Србије Ана Ивковић оценила је данас, на седници Одбора за финансије, на којој се разматра ребаланс буџета за ову годину, да се види чврста опредељеност државе ка очувању добре фискалне позиције земље.
Ивковић је рекла да у прилог томе говори намера да се очува опадајућа путања учешћа јавног дуга у БДП-у у средњем року, о чему је и министар Синиша Мали говорио.
„Такође, наша оцена је да је макроекономски оквир, на основу којег је припремљен предлог овог закона, реалистично пројектован“, рекла је вицегувернер.
Према њеним речима, макроекономске пројекције Министарства финансија и Народне банке Србије у целини су усаглашене, што значи да на исти начин оцењују макроекономске услове у земљи, као и ефекте мера економске политике.
„Такође, као и до сада, подржавамо планирање прихода буџета по принципу опрезности, а као позитивно оцењујемо и наставак опредељења да се велики део нових улагања усмери управо ка повећању капиталних улагања државе“, рекла је Ивковић.
Како је објаснила, позитивно оцењују то што је готово половина повећања фискалних расхода, која је планирана овим ребалансом, опредељена за различите облике капиталних улагања, који би у овој години требало да достигну рекордни износ.
Она је рекла да су биле и рекордне девизне резерве крајем августа на нивоу од 28,2 милијарде евра, односно за преко 3,3 милијарде евра више у односу на прошлу годину.
„Истакла сам и да је наша оцена да се фискална политика наставља водити по принципу опрезности, а такву оцену потврђују повољнија кретања у досадашњем делу године у односу на иницијалне пројекције“, рекла је Ивковић.
На страни прихода, односно таквом резултату у највећој мери су допринели повољни трендови на тржишту рада, рекла је Ивковић и додала да се то види кроз веће приходе од пореза на доходак грађана.
„У погледу макроекономских пројекција, које су у основи овог предлога, поновићу да је наша оцена да су пројекције реалистичне и готово у целини усаглашене с макроекономским пројекцијама Народне банке Србије“, рекла је Ивковић.
Она је навела и да се међугодишња инфлација у мају ове године вратила у границе циља од три плус-минус 1,5 одсто.
„Следеће године инфлација ће према тренутним претпоставкама, наставити да успорава и да се приближава централној вредности циља од три одсто и то ће уз поменуту очувану релативну стабилност девизног курса динара према евру допринети и очувању извесности пословања и инвестирања, што је важно и за одрживи раст прихода државе“, рекла је Ивковић.
Она је додала да је важно то што расту инвестиција доприносе и висока и растућа улагања државе у саобраћајну, комуналну и енергетску инфраструктуру.
„Генерално раст инвестиција државе, посебно у оквиру програма Скок у будућност, Србија 2027, биће важан фактор убрзања привредног раста на стопе од минимум 4 до 5 одсто годишње у средњем року“, рекла је Ивковић.
Она је навела да је ризик од глобалне инфлације мањи него што је био и то би кроз започету релаксацију монетарних политика, како наше, тако и водећих централних банака, требало да доприноси повољним условима финансирања и државе и приватног сектора.
„Досадашњи резултати и усаглашеност наше оцене макроекономских кретања, дакле усаглашеност оцене Народне банке Србије и Министарства финансија, потврђују наставак добре координације монетарне и фискалне политике и ми очекујемо да она остане један од важних стубова даљег јачања наше економије, а тиме и јачања наше отпорности на изазове из међународног окружења“, закључила је Ивковић.
Србија има, према њеним речима, 47, 2 тона злата, од тога 42 тоне у Србији, а више од пет тона у Швајцарској на посебном рачуну, који је опредељен за НБС.
Извор: Танјуг