Државни секретар Свете Столице кардинал Паролин одавно је добро упознат са стварним приликама на Косову и Метохији, укључујући и сазнања из прве руке, тако да ће после посете Србији сигурно своје закључке конструктивно и рационално уградити у усмеравање свеукупног међународног наступања ватиканске дипломатије, особито на најширем плану нужности да свеколико страдање Срба у косовском парадржавном казамату, укључујући духовно и културно, коначно буде третирано онако како тежина околности изискује, каже за Косово онлајн Дарко Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану.
Положај српског народа и српског верског и културног наслеђа на Косову била је једна од тема током разговора Паролина са председником и премијером Србије, Александром Вучићем и Милошем Вучевићем, као и са патријархом Српске православне цркве Порфиријем, а Танасковић наводи да с обзиром на специфичну двојну природу Свете Столице, као цркве и као државе, „положај српске заједнице на ‘Косову’ и стање православне духовне и културне баштине у овој квазидржави, билатерално се не сагледава и не разматра само као политичко, друштвено и правно питање, већ и као незавидна ововремена судбина једног хришћанског народа и његових светиња“.
„Ватикан је косовскометохијски проблем увек посматрао и према њему се односио и у конфигурацији међуцивилизацијског хоризонта, не занемарујући, наравно, ни остале аспекте. Зато је размена мишљења о стању и процесима на ‘Косову’ наших званичника, а и највишег црквеног вођства, са државним секретаром Свете Столице, свакако била садржајна и на посебан начин значајна“, оцењује Танасковић.
О томе да ли Ватикан може бити савезник Београда када је реч о заштити српске средњевековне културне баштине на Косову за коју постоје покушаји да се преименује у „косовску“, наш саговорник каже да је Ватикан и раније изражавао спремност да, на начине и механизмима који му стоје на располагању, конкретно допринесе заштити и обнављању српске средњовековне духовне и културне баштине на Косову.
„Та спремност је, стицајем разних чинилаца, како објективних тако и субјективних, до сада дала сразмерно мале резултате. Било је и примера где су се представници локалног католичког свештенства на ‘Косову’, етнички Албанци, спорадично укључивали у кампању расрбљивања и покушаја покатоличавања, односно ‘етатизовања’ појединих наших светиња и споменика, што не би требало да је у духу хришћанског екуменства, на коме папа Фрања од почетка свог понтификата наглашено инсистира, а што је поновио и кардинал Паролин у обраћањима током управо завршене посете, нарочито јасно у Сремским Карловцима. Нема сумње да Света Столица, ако истински покрене потенцијале својих утицаја, може ефективно допринети заштити српских светиња и универзално вредних културних добара на ‘Косову'“, истиче Танасковић.
На питање да ли је став Ватикана, који не признаје Косово, од утицаја на део земаља у свету, наш саговорник каже да је утицај Свете Столице у данашњем измењеном и битно обездуховљеном свету на новој прекретници објективно смањен у односу на нека ранија времена, али да је и даље знатан.
„Посебно у земљама које нису само номинално и традиционално, већ стварно и данас католичке, као што су, на пример, многе у Централној и Латинској Америци, па и неке у Африци. Тамо се приликом заузимања спољнополитичких ставова као оријентир у обзир узима и позиција Свете Столице. Имајући у виду, пре свега, дугорочне интересе Католичке цркве, али и реалности међународних односа, Ватикан се определио за принципијелну и обазриву политику према питању ‘Косова’, што искључује било какво залетање мотивисано неком ефемерном коњуктуром, а још мање притисцима са стране или упорним лобирањем, тачније облетањем, косовских ‘пријатеља’ и функционера из Приштине. Током Паролинове посете то опредељење је потврђено његовим залагањем за то да се сва питања могу и морају решавати искључиво дијалогом“, каже Танасковић.
Како додаје, други је, и прави проблем, за који је кардинал Паролин најмање одговоран, то што о “дијалогу” говоре и Нато, у вези са отварањем моста на Ибру, и Петер Стано, позивајући “обе стране” на уздржаност, и Кристофер Хил, и Мирослав Лајчак.
„Нема ли то можда ‘дијалог’, у овом случају, неко друго значење, различито од оног у реченицама, попут чувеног једнократног пословничког проналаска ‘консензус минус један’, кад је ономад СРЈ требало суспендовати у Оебсу?“, наводи Танасковић.
Извор: Косово Онлине