Председник Социјалистичке партије Србије (СПС) Ивица Дачић рекао је на Научном скупу поводом 37 година од одржавања Осме седнице Централног комитета Савеза комуниста Србије (ЦК СКС), да та седница представља велику прекретницу и судбинску вододелницу у историји не само СПС-а већ и модерне српске државе.
Обраћајући се учесницима Научног скупа ,,Осма седница ЦК СКС 37 година после. Узроци, последице, искуства, поуке“, у организацији удружења Слобода и Фонда ,,Светозар Марковић“, Дачић је оценио да је та седница означила почетак краја понижене и подељене Србије и српског народа.
,,Осми пленум ЦК СКС означио је и настанак великог народног покрета за успостављање јединствене Србије и односно решавање косовског проблема, спречавање терора над Србијом и заустављање њиховог исељавања, као и за повратак достојанства Србије и Српског народа, који ће кулминирати доношењем најпре Уставних амандмана 1989. године, а након тога и усвајањем новог модерног Устава 1990. године“, рекао је Дачић.
Нагласио је да је тај народни покрет подстакао и настанак СПС-а као државотворне партије српског народа и свих њених грађана.
,,Кажу да је седница трајала три дана. Пленум је карактерисала демократичност, отвореност, култура, дијалог…цео ток седница је пратио милионски аудиторијум што никада раније у историји политичких странака није забележено“, рекао је председник СПС-а.
Он је оценио да је на осмој седници поражена политика која је суштини била конзервативна, бирократска, одсечена од реалности и контакта са народом.
,,Ова политика се темељила на одржавању стања установљеног доношењем Кардељевог и Бакарићевог устава из 1974. године, који су и лансирали опасну крилатецу ,,слаба и подељена Србија, јака Југославиа“, рекао је Дачић.
Он је оценио да та концепција није увиђала да је највећа опасност за будућност Југославије био тај устав и све веће сепаратистичко-националистичке тенденције у партијским руководствима – Словеније, Хрватске, Босни и Херцеговине, Косова.
,,За њих кључни проблем у Србији није био албански шовинизам и сепаратизам, већ такозвани великосрпски баук“, оценио је Дачић.
Према његовим речима, то се најбоље видело у жестоком обрушавању државно-партијског руковоства на меморандум САНУ, односно у најтежим претњама које су упућиване како ауторима тог незавршеног документа, тако и целој академији.
,,Посебну осионост у нападу на академике исказивали су Иван Стамболић и Драгиша Павловић. Представници ове политике су имали врло индиферентан и наиван однос према косовском питању“, рекао је Дачић.
Дачић је рекао да су они намерно забадали главу у песак када се радило о косовском питању, односно томе да је српски народ систематски и плански прогањан, убијан и протериван од албанских сепаратиста и шовиниста.
,,Партијска групација која је на Осмој седници остала у мањини, а коју је предводио Иван Стамболић, тадашњи председник Председништва Србије, је вешто конструисала тезу у домаћој, али и у страној јавности да се критика Павловићевог излагања уредницима главних медија врши у име одбране српског национализма. Управо је Слободан Милошевић, тадашњи председник ЦК СКС, јасно одбацио такву“, рекао је Дачић.
,,Опасно је што су ове олако дате оцене о победи националистичке концепције на Осмој седници, коју су ширили представници поражене политике, неколико година касније веома добродошле противницима Југославије и Србије, да кроз бесомучну медијску харангу оптуже српско државно руководство, али и ширу друштвену и интелектуалну елиту, да су на Осмој седници и после ње зајахали на српском национализму и започели реализовање идеје о некаквој великој српској држави, која је по њима била основни кривац за распад Југославије“, рекао је Дачић.
Насупрот овој концепцији, Осма седница је, казао је Дачић, изнедрила нову модерну реформску политику свеопштих промена, ефикасног и енергичног решавања проблема, политику која није трпила опортунизам и демагогију и њу је тада, према његовим речима предводио Слободан Милошчевић.
,,Њен основни циљ је био успостављање равноправног положаја Србије са осталим југословенским републикама и у том смислу измена погубних одредби Устава 1974. године, који је Србију лишио уставних ингеренција над покрајинама“, рекао је Дачић.
Додао је да је Осма седница изнедрила и политику која се залагала за свеобухватне друштвене, државне, политичке, правне и економске реформе.
,,Заступници нове политике ударили су темеље и широким политичким слободама, јер убрзо након Осме седмице настају прве опозиционе политичке партије, слободно се говори и пише, издају се забрањене књиге, своје текстове објављују и до тадашњи политички дисиденти“, рекао је Дачић.
Додао је да је укинут вербални деликт, враћа се имовина Српској православној цркви, а државна телевизија по први пут емитује преносе верских служби.
Он је додао да је круна тог свенародног покрета, која је, како је рекао, зачет на Осмом пленуму, доношење новог, модерног и напредног устава из 1990. године, по коме је Србија коначно установила суверенитет на целој својој територији и увела вишестраначки систем.
,,Србија је повратила своје уставно-правне ингеренције над покрајинама, КиМ и Војводином, што се не би остварило или не тако брзо да није било Осме седнице“, рекао је Дачић.
Дачић је током говора нагласио да СПС најоштрије осуђује убиство Ивана Стамболића.
,,Не треба да мешамо те ствари. То је нешто што сви ми осуђујемо и наравно подржавамо да свако ко је за то крив треба да одговара. Овде је реч о другом питању, јер и данас је актуелна та тема однос према српском, националном и државном. И као што је и тада било, и данас имате заговорнике Осме седнице и противнике те политике на политичкој сцени Србије. Тако да осма седница није завршена она и даље траје“, рекао је Дачић.
Осма седница Централног комитета Савеза комуниста Србије одржана је 23. и 24. септембра 1987. године.Седницом је председавао тадашњи председник Председништва ЦК СКС, Слободан Милошевић.
На тој седници, огромном већином гласова, разрешен је чланства у ЦК СК Србије Драгиша Павловић, тадашњи председник београдске партијске организације.
Ова седница је представљала коначни разлаз Милошевића и Стамболића.
Иван Стамболић отет је и убијен 25. августа 2000. године. Правоснажна пресуда за његово убиство изречена је 2007. године.
За убиство Стамболића осуђени су припадници Јединице за специјалне операције и Државне безбедности Србије. У пресуди је наведено да је Милошевић налогодавац.
Извор: Танјуг
