У Прањанима, код Горњег Милановца, сутра ће бити одржана државна церемонија полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 80. годишњице операције ,,Ваздушни мост – Мисија Халијард“, једне од највећих операција спасавања савезничких пилота оборених на простору који је контролисала нацистичка Немачка током Другог светског рата.
Церемонију ће предводити изасланик председника Републике, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић, а венце на Галовића пољу ће положити и амбасадор САД у Србији Кристофер Хил, као и представници Министарства одбране и Војске Србије, општине Горњи Милановац, делегације пет држава учесница „Мисије Халијард“ и Фондације Халијард са члановима породица учесника ,,Мисије Халијард“.
Организатор церемоније је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Мисија Халијард, или Ваздушни мост, била је савезничка акција измештања односно спасавања ваздухопловаца, огромном већином Американаца, које је немачка противваздушна одбрана оборила над окупираним територијама, а које су збринули припадници покрета генерала Драже Михаиловића, односно, званично, Југословенске војске у отаџбини.
Уобичајено се наводи да су припадници снага генерала Михаиловића спасли више од 500 савезничких вадухопловаца, највећим делом из Прањана.
Током јула 1944. године, Одељења за стратешке операције (Оффице оф Стратегиц Сервицес) Војске САД израдило је планове за слање војне мисије снагама које је предводио генерал Дража Михаиловић, а с циљем спасавања, евакуације, оборених савезничких, највише америчких пилота.
Током годину дана, од октобра 1943. године до октобра 1944. године, Петнаести ваздухопловни корпус САД, извео је приближно 20.000 борбених летова, преко простора под немачком окупацијом највише према Плоештију, Румунија, с циљем онемогућавања продукције нафте.
Приближно четвртина потреба Немачке за горивом подмиривана је тада из Плоештија, рафинерије Остро Романо. Летело се од база на југу Италије, највисе из Фође, мање из база Бриндизи, Лече.
Губици америчких ваздухопловаца у тим операцијама били су чак око 50 одсто, односно приближно половина летелица је оборена. До августа 1944. изгубљено је 350 бомбардера.
Снаге Петнаестог ваздухопловног корпуса САД бомбардовале су циљеве у Немачкој, Мађарској, Словачкој, НДХ, окупираној Србији, Бугарској, Румунији. Вероватно најважнији били су циљеви у Плоештију, који су подразумевали и прелетање Србије, тих месеци свакодневно.
У том периоду, Београд је бомбардован у осам наврата, Ниш више десетина пута. Тешко је бомбардован Лесковац, као и други градови Србије.
Оборене савезничке ваздухопловце масовно су прихватили и склањали припадници снага генерала Михаиловића, традиционално називани четници, формално Југословенска војска у отаџбини. Савезничка подршка тада је увелико била потпуно опредељена ка подршци покрету који је водио Јосип Броз Тито, НОВЈ, док је Михаиловић, односно његов покрет одбачен.
Генерал Нејтан Твининг, командант 15. Ваздухопловног корпуса САД, организовао је групу за спасавање оборених ваздухопловаца са територије под окупацијом Немачке. На чело те посебне групе доведен је пуковник Џорџ Краигер. Он је образовао два одела, један за извлачење са простора који су контролисале снаге генерала Михаиловића, други са простора које су контролисале снаге Јосипа Броза Тита.
За руководиоца операције за сарадњу са снагама генерала Драже Михаиловића одређен је поручник Џорџ Мусулин, српског порекла. Формално Џорџ Мусулин водио је АЦРУ 1 (Аир Цреw Ресцуе Унит) односно операцију Халијард. Његови најближи сарадници били су наредник Мајк Рајачић и радио оператер Артур Џибилијан.
У ноћи 2. на 3. август 1944, тим Халијард мисије слетео је у Михаиловићев штаб у Прањанима, падобранима.У то време приближно 250 савезничких ваздухопловаца налазило се размештено око Прањана, где су их збринуле снаге генерала Михаиловића, очекујући евакуацију.
Све време су у тај рејон довођени спасени савезнички ваздухопловци, при чему су снаге генерала Михаиловића повремено биле приморане да воде борбе са немачким јединицама које су настојале да их се дочепају.
За прихват, смештај и друго, задужен је капетан Звонимир Вучковић из Првог равногорског корпуса, личност посебног поверења генерала Михаиловића.
Вучковић је организовао градњу импровизоване писте, како би евакуација била могућа. Непосредном изградњом руководио је капетан Никола Веркић. У ту сврху одабрано је Галовића поље.
На градњи импровизоване писте учествовало је више од стотину људи, мештана, који су равнали терен. Неопходни материјал је допреман воловским колима. Радило се ноћу, у нади да ће то бити мање уочљиво.
Вучковић је крајем марта известио Михаиловића да су мукотрпни радови на градњи писте успешно окончани. Писта је међутим и потом дорађивана, и продужена, како би била сигурнија.
У Прањанима је такође постојала импровизована болница, или здравствена служба, која је лечила колико је било могуће, рањене или повређене. Било је предвиђено да прво буду евакуисани рањеници.
Михаиловићеве снаге изградиле су такође импровизоване писте и у Коцељеви као и у Бољанићима, на Озрену, код Добоја, одакле су такође организоване мање евакуације.
рема наводима Ричарда Келија, припадника Одељења за стратешке операције (ОСС), 432 ваздухопловца САД и 80 ваздухопловаца из других савезничких земаља спасено је током операције Халијард.
Амерички историчар Јозо Томашевић тврдио је да је, према извештајима ОСС, 417 ваздухопловаца, од којих су 343 били Американци, спасено залагањем снага под командом генерала Михаиловића.
Из Прањана су такође пут Италије у тим транспортима одлетели и Живко Топаловић, челник међуратне Социјалистичке партије, за ког се Михаиловић надао да ће утицати на даљи развој догађаја контактима са савезничким првацима, што се није догодило. Извучени су такође Адам Прибићевић, првак Самосталне демократске стране, Владимир Белајчић, судија, Иван Ковач професор, васпитач краља Петра ИИ, такође капетан Звонко Вучковић, па и Иван Попов, обавештајац, рођени брат Душка Попова, за ког се верује да је био предложак Флемингу за Џејмса Бонда. Сам Михаиловић одбацио је понуду да тим путем напусти земљу, како га је убеђивао капетан Ник Лалић, један од официра ОСС.
На основу заслуга за спасавање америчких ваздухопловаца, а на предлог мајора Ричарда Фелмана, председник САД Хари Труман је постхумно одликовао генерала Михаиловића Легијом заслуга за допринос савезничкој победи током Другог светског рата, што је међутим деценијама прикривано због односа са поратним властима Југославије.
Признање је Гордани Михајловић, кћерки генерала Михаиловића, која је иначе током Другог светског рата била припадница НОВЈ, уручено маја 2005. године.
Извор: Танјуг