Покретање јавне расправе о изменама и допунама Закона о енергетици, којим се предлаже укидање забране нуклеарних електрана не може се довести у везу са посетом француског председника Емануела Макрона, изјавила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и додала да искуство показује да је од почетног разматрања опције за производњу нуклеарне енергије до почетка рада прве нуклеарке потребно да прође најмање 10 година.
Она је у интервјуу за данашњи „Блиц“, одговарајући на питање откуд нагли преокрет српских власти око нуклеарки рекла да се у међународној заједници све чешће говори о „нуклеарној ренесанси“ па су и земље попут Италије, Белгије и Швајцарске недавно радикално промениле своју енергетску полиитку у корист нуклеарне енергије.
„Та енергија је у употреби у свету дуже од 60 година, па данас постоји више од 440 нуклеарних реактора у погону, у више од 30 земаља. У свету се око 10 одсто електричне енергије произведе у нуклеарним електранама а у Европској унији више од 20 одсто. Србија је окружена земљама које имају нуклеарке, као што су Мађарска, Бугарска и Румунија, а неке од њих планирају и нове“, навела је она.
Додала је да је у Европи план да ови капацитети до 2050. године буду око 50 одсто већи него данас.
Министарка је рекла и да је од почетка јавних консултација пристигло мање од 10 коментара, да ће јавна расправа трајати до 10. септембра а након тога нацрт ће бити упућен на мишљење надлежним органима, потом на Владу Србије и у Народну скупштину и да је план да се закон усвоји до краја ове године.
Када је реч о потенцијалној локацији за изградњу нуклеарке и моделу градње, односно опредељењу за класичну или модуларну електрану, Ђедовић Хандановић је истакла да је преурањено разговарати о томе.
„Министарство рударства и енергетике објавило је јавну набавку за израду прелиминарних техничких студија ради разматрања мирнодопске примене нуклеарне енергије у Србији. У оквиру ње обавићемо темељну компаративну и кредибилну опциону анализу доступних технологија у свету, укључујући мале модуларне реакторе као и оне конвенционалног типа, како би разумели које су најбоље доступне технологије примењиве потенцијално у нашој држави, помоћу техничких, економских и тржишних индикатора“, навела је она.
Што се тиче складиштења нуклеарног отпада и навода да је сарадња са Француском условљена тиме да овај отпад заврши у Србији, министарка је навела да домаћи закони, директиве ЕУ, конвенције УН јасно дефинишу да није могуће складиштити нуклеарни отпад из Француске у Србији.
Извор: Танјуг
