Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да јој је питање ископавања литијума изузетно важно, не због Рио Тинта, већ због развојне шансе Србије коју, како је рекла, не смемо да пропустимо.
Она је у емисији „Уранак“ на К1 телевизији рекла да је свесна да је неки зову лобистом Рио Тинта, али да је ископавање литијума развојна шанса Србије и да је све оно што се дешава у вези протеста против литијума страшно плаши, јер се то претворило у, како је рекла, борбу против струке.
„Ови протести прерасли су у протесте против науке и здравог разума. И све то што се дешава ме изузетно плаши, зато што уколико ми одустанемо од овога, због таквих протеста, то значи да ће сутра људи протествовати против 5Г мреже, зато што су говорници на овим протестима људи који верују у кемтреилс, који се боре против банкарског система, Ротшилда, или већ не знам ја којих злих сила које руководе светом“, навела је Брнабић.
Како је рекла, онда неће бити ни биотехнологије, ни БИО4 кампуса, ни вештачке интелигенције.
„Ни свега онога што смо ми видели у последњих 10 година да Србији заиста може да донесе и бољитак, и прогрес, и веће богатство за наше људе, и повратак младих људи у земљу“, рекла је председница Скупштине Србије.
11:01 – Не постоји уговор са Рио Тинтом, имају истражна права за „Јадар“
Председница Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је да не постоји уговор државе са рударском компанијом Рио Тинто за пројекат „Јадар“, већ да они имају истражна права за тај пројекат, који су добили 2004. и да још нису аплицирали за експлоатацију, а да ће она настојати да се у парламенту разговара о тој теми.
„На основу тих истражних права Рио Тинто је радио истраживање. До 2012. године девет пута су им потврђена та истражна права и сваки од тих девет пута им је проширен опсег истраживања. У међувремену, 2006. године, а онда додатно потврђено и 2011. године – мења се закон који каже, само онај ко има истражна права може да се пријави да добије експлоатациона права“, рекла је Брнабић за ТВ К1.
Она је тако одговорила на питање да ли Србија има такав уговор са Рио Тинтом, који ће моћи да се раскине уколико компанија не буде испоштовала све прописе државе Србије, објашњавајући да никаквог уговора нема, а да компанија свакако мора да ради по законима државе.
Она је додала да је оно што је променила као председница владе 2017. године, било то што је потписан Меморандум о разумевању са компанијом Рио Тинто, јер је њој било важно да се установе две важне ствари.
„Да имамо на папиру, неким споразумом о сарадњи и разумевању, да имамо под један, да морају да се поштују највиши светски стандарди за заштиту животне средине и под два, да све што може да остане у Србији, остане у Србији. Дакле, да ми не извозимо руду, да не извозимо сировине и да све што може и од истраживања, било шта што може да се уради у Србији, да се не ради у Аустралији, у Америци, него да се ради у Србији да би то донело додатно богатство нашој држави“, рекла је Брнабић.
Она је истакла да ће истрајати у борби да се у парламенту одржавају дијалози и дискусије о рударењу литијума и пројекту „Јадар“.
„Парламент је око разговара, парламент је око дијалога“, навела је Брнабић.
Како је рекла, опозиција је одбијала позиве за дијалог и раније док је била председница владе, али је указала да је она увек инсистирала на дијалогу и надала се да ће то имати ефекта.
На питање да ли држава може да прекине сарадњу са Рио Тинтом уколико та компанија не испуњава услове, Брнабић је навела да би озбиљном борбом на арбитражи држава могла да прекине сарадњу са том компанијом уколико би студија о процени утицаја на животну средину показала да би рудник и то постројење имали девастирајући ефекат по животну средину.
„Али ми треба да дођемо до студија. Али да имате студију, ви морате да имате просторни план усвојен у Лозници, морате да дате нешто што се зове решење о експлоатацији, што се глупо зове, јер нема везе са експлоатацијом, него то обухвата садржај студије. Али ви имате људе који не желе да виде студију“, рекла је Брнабић.
Подсетила је да ће, уколико дође до експлоатације, то бити рађено у подземном руднику, а на тврдње које постоје у јавности да ће „најпрљавији“ део производње бити прерада руде сумпорном киселином, Брнабић је навела да се сумпорна киселина на дневном нивоу користи широм Србије, укључујући и пољоппривреду.
„Наши пољопривредници сумпорну киселину носе у канистерима и мешају са водом и тиме прскају земљиште да би подигли киселост. Дакле, ми говоримо о једном процесу који је потпуно природан и нормалан у Србији, а о чему нико не говори. Нико не тражи механизме контроле, нико не тражи механизме заштите. Ту је то лицемерје. Дакле, нико од тих људи се у ствари заиста не бави заштитом животне средине“, оценила је Брнабић.
Када је реч о подручју западне Србије који је обухваћен пројектом Јадар, Брнабић подсећа да су деценијама људи у том крају живели од хемијског постројења „Вискоза“ у Лозници, која је, према њеним речима, користила најпрљавију могућу технологију.
„Она је затворена због стечаја, зато што је читава економија била уништена 2005. године. И од 2005. године, људи тамо не знају шта ће, зато што немају послове. Људи су били несрећни, тужни, очајни зато што је ‘Вискоза’ затворена. А ‘Вискоза’ је хемијско постројење, хемијска индустрија која прави штету по животну средину“, рекла је Брнабић.
Она је упитала како је могуће да нико од еколога није никада питао због чега из „Вискозе“ никада није уклоњен опасни отпад, додајући да је комплексан пројекат уклањана и складиштења опасног отпада из те фабрике, који је трајао седам година, завршен 2023. године.
Говорећи о еколошким покретима у Србији, Брнабић тврди да пре 10 година није ни било еколошких покрета у нашој земљи.
У прилог томе, навела је пример да су 2014. године, када је водила америчку компанију која је желела да гради ветропаркове који ће правити зелену енергију, поједини представници опозиције говорили да Србији то не треба, јер има лигнит и термоелектране, док сада ти исти људи, како каже, на еколошким протестима „причају како је најважнија ствар на свету чист ваздух“.
Са друге стране, Брнабић наводи да је највећи део земљишта у западној Србији продат 2021. године, због чега није логично да су мештани „забринути“, а да продају своју земљу.
Брнабић је подсетила и да је влада тадашњег премијера Александра Вучића 2014. године, у време фискалне консолидације, почела да прави филтере за одсумпоравање на термоелектранама и да је од тада уложено у то сврху 600 милиона евра.
Извор: Танјуг
